Šta posetiti u Beogradu - AVALA

Iako je Beograd uglavnom okružen ravnicom, planina Avala je izuzetak. Avala ima nadmorsku visinu od 511 m i udaljena je od centra grada  17 km. Zbog svoje blizine i lepote ova planinja je popularno izletište i odredište za boravak u prirodi i na čistom vazduhu ne samo Beograđana nego i mnogobrojnih turista koji su smešteni u našem glavnom gradu.

Avalski toranj

Avalom dominira TV toranj  koji je visok 205 metara, što je najviša građevina u zemlji. Prethodni toranj koji je porušen 1999. tokom NATO bombardovanja bio je visok195 metara, a novi je ponovo sagrađen i pušten u rad 2010. godine.

Na vrhu tornja nalaze se vidikovac sa koje se može videtiokolina Beograda, 

Istorija i spomenici

Ime Avala potiče od arapske reči „Havala“ što znači Golo Brdo. Po planini je nazvan i mineral avalit koga ima ovde. Smatra se da je još u rimsko doba postojalo vojničko utvrđenje, a postoje i antički ostaci rudnika žive i srebra. U srednjem veku se ovde nalazio grad Žrnov, koji je kontrolisao prilaz Beogradu i čije su ruševine uklonjene 1934.

 

Spomenik Neznanom junaku na Avali

Planina Avala je  mesto velikog istorijskog i kulturnog značaja, na njenim padinama i okolini se nalaze nekoliko istorijskih obeležja:

·  Na vrhu planine godine 1938 podignut je Spomenik Neznanom junaku. To je delo Ivana Meštrovića posvećeno žrtvama iz Prvog svetskog rata

·         Na severoistočnim padinama Avale nalazi se spomenik Vasi Čarapiću, srpskom ustaniku

·         Mitrovićev dom prvi planinarski dom i spomenik kulture u Srbiji je na Avali 

·         Duž puta kojim se dolazi ka Avali nalazi se spomenik posvećen ruskim vojnicima koji su poginuli u avionskoj nesreći 1964. godine

Flora i fauna

Avala je prirodno dobro koje je stavljeno pod zaštitu 1859 godine:

Vrsta zmija i drugih reptila na Avali

„U cilju očuvanja i unapređenja primarnih predeonih vrednosti i pejzažnih obeležja, raznovrsnosti oblika i pojava geonasleđa, bogatstva životinjskog i biljnog sveta i staništa, kvaliteta voda, zemljišta i šuma, negovanja tradicionalnih i istorijskih vrednosti, kao i stvaranja uslova za održivi razvoj rekreativnih i turističkih sadržaja i kontrolisane poljoprivrede, odnosno plansko uređenje i korišćenje prostora“. (Sl.list grada Beograda, br43-2007) 

Na i oko planine se nalaze 8 izvora čiste i pitke planinske vode. Sa jednog izora je svojevremeno korišćena voda za proizvodnju čuvenog Vajfertovog piva.

U livadskim i šumskim zajednicama na Avali živi 597 biljnih vrsta. Vegetaciju čine najvećim delom šume hrastova, (sladun, medunac, manje kitnjaka i lužnjaka) cera a pri vrhu planine srećemo šume bukve. Zastupljene su i crni i beli bor, bagrem, srebrna lipa, crni jasen, brest, grab. Livadska vegetacija uglavnom zauzima južne padine u zoni hrastovih šuma.

Faunu Avale karakterišu vrste tipične za submediteransko-balkanskih lišćarske šume. Registrovano je 67 vrsta ptica, od kojih se 21 vrsta ubrajaju u prirodnu retkost Srbije i 16 vrsta sisara.. Najznačajniji predstavnici su jastreb, kobac, golub dupljaš, kukavica, zlatovrana, ćuk, vuga. Karakteristični sisari za Avalu su divlja svinja, riđa voluharica, jazavac, krtica, puh lešnikar, veverica i lisica.

Relaksacija i izleti

Staze na planini Avala

Pod njenom bujnom vegetacijom nalazi se spas od letnih vrućina i usijanog asfalta, a planina posebno oživi tokom proleća i jeseni kada je "piknikovanje" u senci drveća jedna od omiljenih aktivnosti.

Osim roštiljanja i konzumacije hrane i pića Avala nudi i sadržine za aktivni odmor. Izgrađeni su nekoliko terena za košarku, mali fudbal, rukomet i odbojku, postoje i sedam obeleženih planinskih pešačkih staza, kao i staza za mountain bike i trčanje. Uređeno je i nekoliko parkova za decu s pratećim mobilijarima, a za odrasle drveni stolovi s nadstrešnicama. Sa Avale kao početna tačka se organizuju planinarske ture do Kosmaja ili do drugih destinacija

Dešavanja u svetskoj turističkoj industriji

Poslovanje hotela i velikih hotelski lanaca

Pre nekoliko godina svi su predviđali pad hotelske industrije u svetu. Velika svetska ekonomska kriza je prvo udarila na turističku industriji i ostavila hotelske sobe širom sveta prazne. Punici su ostaljai bez posla i bez finansijskih sredstava, pa su aranžmani bili masovno otkazivani, a gubici hotela su se samo povećavali. Smatralo se da će manji hoteli, hosteli i privatni apartmani udruženi sa internetskim sajtovima za posredovanje pri rezervacijama, poput Airbnb, Expedia, TripAdvisora, Booking.com-a i drugih, preuzeti njihovu ulogu i tržište.

Ali veliki hoteli su ipak opstali i ne samo to, nego su postali još uspešniji. Taj se uspeh se najbolje može izmeriti preko tz. dobiti po  sobi (engl. RevPAR) - suma koja se dobija kada se profit podeli sa brojem soba. Ova dobit se poslednjih pet godina stalno povećava i došla je do vrednosti koja je imala pre velike finansijske krize.

Kako je do ovog uspeha došlo?

Hoteli i hotelski lanci su ovaj uspeh postigli menjanjem svog poslovnog  modela i preuzimanja nekoliko mera:

• Prva mera je ta da su oni kreirali različite ponude za različite vrste posetioca i putnika (Diverzifikacija poslovanja). Jedna kompanija sada poseduje više brendova (više od 50) koji su namenjene za razne kategorije, imaju više ponuda po različitim cenama: za familije, za poslovne putnike, za mlade „backpakere“ koji posećuju više destinacija, za bogatije ili siromašnije kategorije, za putnike koji su zainteresovani za kulturni, sportski ili zdravstveni turizam i sl. Osim toga ovo im daje veliku fleksibilnost u kreiranju različitih paketa ponuda (na primer poseta nekoliko zemalja i gradova, ili paketi more-jezero-planina)
• Druga mera je da su preko agresivnog marketinga i reklamiranja uspeli da dobiju više putnika globalno. Otrkivene su kako nove destinacije tako i nove zemlje iz koje dolaze turisti kao što su Kina, Indija, arapski svet.
• Treća mera koji su sporoveli je akvizicija novih smeštajnih kapaciteta. Veliki lance koristeći svoju finasijsku moć krenuli su u kupovinu ili iznajmljivanje (renting) kapaciteta manjih hotela ili individualnih vlasnika. Ovaj model je pokazao velike rezultate. Lokalnim partnerima je ostao rizik smanjivanja vrednosti njihovih nekretnina i plaćanje fiksnih, dok su veliki igrači oslobođeni ovih troškova samo povećali svoje profite. Ali mali hoteli su bili primorani na ovaj potez da ih veliki lanci ne bi potpuno istisnuli sa tržišta. Da ovaj profit bude još veći je uticala i raznovrsnija ponuda smeštajnih kapaciteta na više različitih lokacija po svetu i veliki dijapazon ponuđenih cena.

Opasnosti za hotelsku industriju

Za hotele i hotelske lance još ne mogu da se opuste i vrate u ranija vremena pošto im prete još nekoliko opasnosti.

Prva opasnost je cikličnog karaktera. Momentalno na tržištu je manjak smeštajnih kapaciteta a istovremeno višak potražnje. Ovaj bum potražnje i istovremeneni manjak soba možeda povuče građenje i investiranje u nove kapacitete, što bi vodilo do pumpanju balona nekretnina i do velikih gubitaka.

Druga opasnost je internet tehnologija. Za sada se veliki hoteli odupiru internet servisima koji nude on line rezervacije i koji naplaćuju proviziju daleko manju od 20% koliko traže hotelijeri.  Ali deo kolača se topi i prelazi na ove sajtove koji su u naletu (poznati internet sajt TripAdvisor je počeo sa klasičnim reklamiranjem na TV i drugim klasičnim medijima). Drugi primer je Airbnb, servis koji posreduje između gostiju i vlasnika koji izdaju svoj sopstveni stan, on radi sa oko 1,5 miliona izdavaća, a cene su daleko manje od hotelskih koji ne mogu da konkuriraju. Uteha za njih je to što ove i slične servise koriste vrlo mali broj poslovnih turista, koji su njihovi glavni klijenti.

Stalna adaptacija i preživljavanje

Naravno, veliki hoteli su se ponovo adaptirali, tako što su kreirali svoje sopstvene on line servise, i pored svojih kapaciteta uključili su i druge manje i nezavisne stanoizdavače i hotele. Neki  su kupili već etablirane i uspešne interent sajtove ili stupili u partnerske odnose sa njima.

Preživlljavanje hotela i hotelskih lanaca je olakšano time što oni prodaju fizički proizvod koji ima svoju lokaciju. Kao što je rekao jedan direktor velikog lanca: „Hotelska soba je jedna od stvari koju ne možeš da spakuješ i isporučiš u kutiji“. 

Košutnjak

Posetioci koji su smešteni u Beograd osim onih najpoznatijih mesta, vole da vide i neka druga ne tako poznata a lepa i neobična mesta. Jedno od tih mesta koje je nepravedno potcenjeno u turističkoj prezentaciji i reklami, a koje itekako vredi posetiti je svakako Košutnjak. Ovakvih i sličnih parkova na primer u Stokholmu ima bezbroj, ali na ovim područjima su retki, a i time i vrlo značajni i dragoceni.

Košutnjak je jedna od retkih zelenih oaza u Beogradu. To je park-šuma koja se prostire se na površini od 330 hektara, na nadmorskoj visini od 250 metra, udaljena je oko 5 kilmetra od strogog centra grada. Graniči sa beogradskim naseljima Banovo Brdo, Rakovica, Cerak i Dedinje.

Istorija Košutnjaka

Košutnjak je dobio ime po košutama koje su nekada davno bile brojne na ovom području, prvi put se spominje u spisima 1831. godine, za vreme Miloša Obrenovića, koji ga uređuje kao lovište zatvorenog tipa, da bi godine 1903 ono bilo otvoreno za građane, ali time nestaje kao lovište. Ovo mesto pamti nekoliko značajnih istorijskih događaja. 10 juna 1868 godine ovde je ubijen knez Mihajlo Obrenović a 2000-te godine na Koštnjaku je kidnapovan a kasnije i ubijen poznati srpski političar Ivan Stambolić.  

Koncert na Hajdučkoj česmi

Od mesta koja imaju istorijski značaj, a nalaze se na Košutnjaku, treba pomenuti Hajdučku česmu, koja je najpoznatija po velikim rok koncertima (antalogiski je koncert Bijelog dugmeta), grob kneza Mihajla Obrenovića, Milošev konak, spomenik srpskim ratnicima poginulim u odbrani Beograda 1915, Topčidersko groblje gde su sahranjeni isidora Sekulić, Arčibald Rajs, vojvoda Stevan Knićanin i još neke značajne ličnosti. Lepotu Košutnjaka su cenilii i komunistički rukovodioci u bivšoj SFRJ, tu su podigli sportsko rekreativni centar za decu Pionirski Grad sa brojnim objektima i terenima za sport i rekreaciju najmlađih.

Flora i fauna

Košutnjak

Šuma na Košutnjaku je sastojina nekoliko drvnih vrsta: najviše ima hrastova - lužnjak i kitnjak, cer, lipa, grab, javori, jasen, šljiva i drugih voćkarica. U drugom spratu ima dosta vrsta žbunja i zeljastih biljka tako da je ova šuma zaokruženi ekosistem koji je održljiv i samodovoljan. 

Šumom na gazduje JP “Srbija šume” koje vrše redovne sanitarne prorede i druge mere održavanja kako bi šuma ostala stabilna i trajala još puno vekova. I sami počeci ovog javnog preduzeća datiru ovde, a potsetik je Šumareva kuća (koja je danas pomalo oronula zbog nebrige) u kojoj je počela sa radom Prva okružna šumska uprava Srbije davne 1891.

Od životinjskih vrsta, košuta više odavno nema, ali posetioci mogu da sretnu zečeve, lisice, mnogobrojne vrste ptica, od vrabaca i senica, divljih golubovova, gugutki do  večih vrsta kao što su sove i jastrebi,. Neke od ovih vrsta su strogo zaštićene.

Uživanje, rekreacija i sport

Kada uđete u Košutnjak kao da ste napustil užurbani život velegrada i utonuli u nedra neke velike šume koja je ne znam koliko kilometra udaljena od Beograda. Stres i nerovza napuštaju telo i ustupaju svoje mesto spokoju i mirnoći. Cvrkut ptica, šuštanje lišća „pune baterije“ i jedna šetnja od oko sat-dva može potpuno da oporavi čoveka i da ga spremi za naredni dan. Kada krenu letnje žege u šumi je temperatura niža za nekoliko stepeni od usijanog asfalta.Možda je to razlog što je ovde smešten Hidrometeorološki zavod Srbije kako bi merenje temepratura i drugih meteoroloških podataka bilo što tačnije.

Karta Košutnjaka

Košutnjak je ispresecan mnogobrojnim stazama po kojima se može šetati, trčati, voziti bicikl, pa čak i motorcikl. Naravno ovo baš i nije mesto za njih, većina šetača i pravih ljubitelja prirode ne voli kada božanstveni mir bude narušen zvukom kros motora koji se probija kroz šumu. ali za adrenalinske zavisnike ništa nije sveto.K smo kod adrenalina na Košutnjaku se nalaze i stene za sportsko penjanje koje služe za obuku polaznika ovog atraktivnog sporta. Postoje i 2 trim staze sa preprekama, sa podologom pogodnom za trčanje a na jednoj su postavljeni i reflektori (koji su opremljeni sunčanim panelima) tako da se može trenirati i noću.

Izgrađeni su brojni teniski tereni, tereni za male sportove, baloni gde se i zimi može baviti sportom, a o zdravlju i pravilnom vežbanju brine se Institut sa sport i medicinu sporta Srbije koji je u neposrednoj blizini. Da ne zaboravimo i stadion futbalskog kluba Čukarički koji je postao veliki hit u fsrpskom futbalu.

Piknik na Košutnjaku

Za vreme praznika i vikenda, neretko i u radnim danima ova šuma je mesto gde se slivaju automobili sa ljudima gladni provoda i hrane, sa roštiljima, kilogramima mesa, gajbama piva, sokova i (naravno) jakim razglasima. Kada se nađe pogodno mesto (a za pogodno mesto treba poraniti) prostire se čebad, razvijaju se šatori, vade improvizirani stolovi i stolice, zabava traje duboku u noć, nije retko da se dočeka i svitanje. Od nepažljivih ljubitelja ovih gozbi pod otvorenim nebom dolazi i najveća opasnost po šumu, opasnost od izazivanje požara. Za njih su zaduženi čuvari i šumari koji obilaze tren i paze da se nešto ne izmakne kontroli. Za one koji ne vole šatore i roštiljanje na travi u blizini su poznati i vrlo cenjeni restorani, kao Rubin, Golf i kultna Kafanica..

Još jedna, vrlo ozbiljna opasnost po Košutnjak, je (divlja) urbanizacija, nekretnine su ovde skupe, a beskrupulozni investitori su bacili oko na ovu oazu, koja se malo po malo “gricka”. Gradski oci i službe treba da obrate pažnju, da na vreme reaguju na sve uzurpacije, da se ovaj raj sačuva  kako bi građani i posetioci našeg grada mogli da uživaju u njemu. .

Provesti jedan vikend u Beogradu

Kliše kaže: u Beogradu ćete dobro jesti a dan ćete završiti na nekom splavu kako igrate do sitnih sati uz turbo folk muziku sa dobro raspoloženim lokalcima. Nekad se ispostavi da su neki stereotipi tačni.

Beograd

Beograd je stari grad preko koga su prošle mnoge civilizacije i koje su ostavljale svoje tragove na njemu; bio je glavni grad više država, a danas je velika metropola i glavni grad Srbije oko koga se vrti celokupni život ove države i koji svojim sadržajima privlači ljude iz regiona i iz sveta. Šta se može videti u Beogradu na primer za jedan vikend?

Kako najbolje provesti vikend u Beogradu?

Beograd nudi toliko sadržaja da je jedan vikend vrlo kratak period, ali probaćemo da organizujemo jednu turu. Dakle, došli ste u grad, naravno potrebno je prvo smestiti se, a najbolje je iznajmiti neki apartman za kraći odmor koji se nalazi u centru grada gde se nalaze najpoznatija mesta i sadržine.

Subota

Centralno mesto u gradu sa koga se obično kreće sa upoznavanjem i obilaskom je Trg Republike, Na trgu je podignut spomenik Mihailu Obrenoviću, to je mesto gde Beograđani i posetioci zakazuju sretanja i nalaženja (popularno nazvanom „kod konja“). Na trgu se nalaze dve veoma značajne zgrade, zgrada Narodnog pozorišta  i zgrada Narodnog muzeja, koja se permanetno renovira, tako da građevinske skele nisu neka postavka nego stvarno se radi.

Narodni muzej

Kada se nađete sa osobom koju ste čekali ide se pravo na najpozantiju pešačku ulicu u Beogradu, a to je Knez Mihajlova. Na ovoj ulici se nalaze lepe zgrade u arhitektonskom stilu koja datira iz vremena stare kraljevine Srbije. Sada su u tim zgradama prodavnice ekskluzivne robe, moderni „fensi“ kafići i barovi gde se pije kafa i gledaju prolaznici. Za nekog iz Holandije je ovo možda gubljenje vremena, ali šta oni znaju... Ulicom se razlaže lepa muzika koju izvode ulični svirači, baš kao i u svim drugim evropskim gradovima.

Na kraju ove ulice se nalazi Kalemegdan, stara tvrđava koja datira još od vremena starih Rimljana, oko koje se nalazi istoimeni park. Za obilazak Kalemegdanske tvrđave potrebno je odvojiti ako ne ceo dan barem jedno popodne. Treba obići zidine sa kojih se vide reke Dunav i Sava, slikanje je obavezno ispred spomenika Beogradski pobednik koji je zaštitni znak grada. U komplesku su još i Kula Nebojša, zoološki vrt, vojnotehnički muzej, nekoliko manjih crkava i još dosta toga, rekli smo potrebno je barem jedno popodne.

Panorama

Došlo je već veče, vi ste pomalo umorni i gladni a to znači pravac Skadarlija, boemska ulica gde se nalaze nadaleko poznate kafane sa vrlo ukusnom hranom i još boljom muzikom. Tradicionalana srpska kuhinja je mešavina turske, austrougarske, grčke, italijanske, mađarske i sve druge kuhinje koje su  tokom istorije prolazile na ovim područjima. Ali da olakšamo ljudima koji prvi put dolaze ovde, naručite  teleću ili pileću čorbu, salatu od sezonskog povrća, meso ne roštilju (da se ne iznenadite od količine) uz salatu se pije neka rakija da li od šlive, loze, dunje, kruške i tn. a uz glavno jelo se pije kvaliteno domaće vino, ili za manje sofisticirane pivo. Oko vas su vrsni muzičari koji izvode starogradske pesme tako da vino ili pivo brzo nestaje iz čaša. Ne zaboravite da na kraju ostavite bakšiš (da vas na to ne potseća konobar).

Ko ne voli starogradku muziku i roštilje, a voli elektronsku ili alternativnu muziku posle nabrzinu pojedene pljeske ili pice mesto dešavanja je Mikser Haus. To mesto je popularno kod mlađih ljudu, nalazi se u vrlo interesantnom starom gradskom jezgru nazvanom Savamala koje i inspiriše umetnike i ljude sa duhom. Na ovom mestu se odražvaju koncerti, izložbe, susreti, filmeski festivali, modne revije i još dosta aktivnosti.

Nedelja

Ako ste došli da se provedete nema previše vremena za spavanje. Posle burne noći na redu je novi dan. Ako vas zanima komunistička prošlost bivše nam države Jugoslavije (ovo posebno važi za posetioce iz Slovenije), treba obavezno posetiti Muzej 25 Maj i Kuću Cveća gde je pogreban bivši doživotni predsednik i maršal Josip Broz Tito.

Nedelja je vreme za prirodu i parkove. A u gradu ih ima ih nekoliko, Tašmajdan, Topčider, Košutnjak, može i šetnja pored reka, može se i do Ade Ciganlije, najpoznatije rekrativno mesto u Beogradu. Ako ste se zatekli u Beogradu za vreme paklenih letnjih meseci, onda to je jedino mesto gde se čovek može rashladiti i otići na plažu. Nije baš Kopakapana, ali Beograđanke će se već potruditi. Preporučujemo i šetnju čamcem ili brodićem. Isto tako može se otići i do Hrama Svetog Save, najveće crkve na Balkanu, ili do crkve Sv. Marka ili do nekog muzeja...

Ada Ciganlija

Jeste da je nedelja ali to ne znači da je noćni život stao. On počine sa zagrevanjem u nekom od kafića ili barova, na primer u starom delu grada, Dorćol ili ulici Strahinjića Bana. Kada prođe 1 ili 2 sata, kreće se na splavove, to se ne sme propustiti ako se hoće imati nešto o čemu će se pričati. Može se otići taksijem, koji je relativno jeftin, ali postoje i neki koji gledaju da očerupaju naivne i neikusne, može je bolje iznajmiti automobil, nekada je to jeftinije. Splavovi su brojni, svaki nudi različitu atmosferu i muziku od elektronske, tahno, hevi metal, starog dobrog roka pa do već spomenutog turbo folka. Zabava je zagarantovana i traje dok sunce ne izađe, to je znak da je vreme za odlazak, i za posetu neke pekare koja je otvorene od ranog jutra (da li su uopšte nekada zatvorene) gde se jedu odlična peciva ili burek. A nakon toga...

splavovi u Beogradu

Nakon toga vikend je gotov i može da se krene kući. Do nekog sledećeg vikenda.

Problemi kod iznajmljivanja apartmana

Vlasnici apartmana, pored svoje osnovne delatnosti, često moraju da se nose i sa lažnim vlasnicima, koji ni manje ni više, nude na razne načine, baš njihove apartmane.

Lažno iznajmljivanje tuđih apartmana

Internet mreža, odnosno globalna dostupnost informacija , učinila je ogroman korak napred u ponudi smeštajnih kapaciteta, ali i sa druge strane i značajno olakšala korisncima istih pronalaženje optimalnih lokacija i prihvatljivih cena smeštaja u aparmtanima.

I kao u narodnoj priči, gde se dvoje vole uvek dođe treći. Treći su oni koji kao kukavičije jaje, poturaju tuđe kapacitete kao svoje, često uzimajući novac unapred. Na taj način stiču nezakonit prihod. Čisti online kriminal. Veoma opasan vid prevare u kome direktno stradaju korisnici, gosti, ali indirektno i iznajmljivači, servisi, odnosno vlasnici agencija, portala, tj. specijalizovanih servisa tako gube kredibilitet i poverenje, koji se ipak, najteže stiče. I to se događa kako kod globalnih servisa poput Booking, Airnb,  HolidayLettings, Tripadvisor, House trip, tako i kod lokalnih portala, tj. sajtova, koji ne mogu da imaju uvid u precizne podatke oglašivača, niti se baš preterano trude da do istih dođu. Online prevare su već verni pratilac virtuelnog sveta, i ako i u realnom životu postoje oni koji koriste veštine i znanje da putem prevara i kriminalnih radnji dođu do nepoštene zarade.

Virtuelno oglašavanje

Teško da neko od nas nije za ovo vreme Interneta, komentarisao, oglasio, ocenio, kupio, prodao nešto putem Interneta, odnosno sajtova. Oni koji rade prevare putem Interneta imaju značajnog manevarskog prostora i neke proverene puteve za pokušaje prevare. Otvaranje javnog email naloga sa lažnim podacima, pa onda registrovanje na specijalizovanim sajtovima za oglašavanje sa tako otvorenim mejlovima, i kao vrhunac balade, oglašavanje tudjih nekretnina, u ovom slučaju apartmana. Nema previše matematike, samo vrhunski bezobrazluk i kriminalno ponašanje kome je nekada jako teško ući u trag.

Možete zamisliti osećaj vlasnika koji na veoma posećenim sajtovima ugledaju sopstvene smeštajne jedinice, koje u njihovo ime, neovlašćeno, nudi neko nn lice. Događa se da upravo vlasnici pokušaju da rezervišu sopstveni smeštaj iako je regularno popunjen. Naravno, dobijaju informaciju da mogu da urade rezervaciju, ali da malo uplate unapred, i eto prevare. Jedino što u tom slučaju preostaje je da odmah prijavite nadležnim organima zloupotrebu, jer je to često jedini način da se do prevaranata dođe i spreče dalje zloupotrebe.

Naravno, ni veliki ni bogati ne mogu da provere svaku ponudu koju dobiju u svoju bazu za oglašavanje. Ipak, kod većih i profesionalnijih portala postoje određeni nivoi provere oglašivača, pa je prevaru znatno teže sprovesti. Manji sajtovi, portali, u želji za što lakšom zaradom, imaju slabiju proveru, koja može biti veoma primamljiva onima koji vole hleb bez pogače.

Kako izbeći probleme kod iznajmljivanja

• Sugestija je da vlasnici portala, istraju na traženju dokaza, poput kopija o kategorizaciji, brojevima računa i drugim podacima, koji mogu biti kakav takav sistem zaštite. Na taj način bi posetioc i potencijalni korisnik mogao da vidi zvanične podatke o oglašivaču, što je ipak neka mera sigurnosti.
• Pored toga, oni koji žele koristiti usluge nekog portala sa oglasima, ne bi bilo zgoreg da malo proguglaju i provere kakva su iskustva drugih sa tim sajtom. Upravo postoje problem u turizmu kao i u realnom životu. Od njih ne treba bežati, ali ih treba poznavati.
• Takođe, ako za oglas, odnosno apartman koji se nudi preko sajta, postoje komentari onih koji su ga već posetili, vredi pročitati iste i saznati šta vas očekuje.

Preporuka zlata vredi

Kao i u mnogim drugim oblastima, tako i u ovom poslu iznajmljivanja apartmana, preporuka je nešto što mnogi vole da čuju i da je dobiju, kako bi smanjili neizvesnost i rizik. Proverena agencija za iznajmljivanje apartmana u Beogradu uštedeće vreme i novac.

Neki servisi za rezervaciju smeštaja, poput Airbnb,  upravo zbog toga, ali i ne samo zbog toga, vrše naplatu celog iznosa rezervacije od gosta, a pripadajući novac vlasniku šalju tek nakon povratne informacije od gosta.

Naravno, ovakav mehanizam je skoro idealna  zaštita svih učesnika u lancu. Posebna pogodnost ovogo načina realizacije rezervacije, je što je gost zaštićen od lažnih informacija iznajmljivača, jer ako mu smeštaj nije onakav kakvog je video na Internetu ili na drugi način, može tražiti i dobiti povraćaj sredstava.

Vlasnici mogu dodatno koristiti neke Google servise poput Google Alerts da prate oglašavanje sopstvenog smeštaja preko ovog servisa. Kada imaju vremena za to, naravno.

Naravno, i samo vlasnici apartmana moraju bit dodatno oprezni kome iznajmljuju apartmane, odnosno kome prihvataju rezervacije. I pored svega ostaje činienica da se nikada ne mogu predvideti baš sve nepovoljne varijante, kao i metode prevare na Internetu, ali jednostavno treba biti obazriv, informisati se.

Vaša iskustva

Da li ste imali ovakva ili slična iskustva pokušaja prevare od strane trećih lica? Kako ste prevazišli taj problem?
Podelite vaše iskustvo na jednostavan način. Pošaljite nam vaše realno iskustvo, na email na marketing@srbijaspace.com i mi ćemo ga podeliti i na ovom blogu, ako naši urednici smatraju da je korisno.

Skrivene oaze Beograda

Ukoliko volite boravak u prirodi, nekoj lepoj šumi i tražite mesto za izlet, a to mesto za vas podrazumeva blizinu vode, ne morate izabrati tradicionalne lokacije poput Košutnjaka, Ade Ciganlije ili Avale. Na obodima Beograda, a i njemu samom možete pronaći idealna mesta za odmor u letnjem periodu, a i u ostalim godišnjim dobima. 

Nautičko selo ili “Biser na Savi“ se nalazi u Boljevcima, sa kompleksom od 16 kućica na vodi i sa marinom. Idealno je mesto za odmor, rekreaciju i ribolov. 

Zabran se nalazi neposredno uz Obrenovac i jednim svojim delom izlazi na Savu. Očekuje vas piknik prostor, pešačko-biciklistička staza, trim-staza, pejntbol teren, a šuma je idealna i za decu, streličare, šahiste i pecaroše.

Ada Međica je ostrvo smešteno nedaleko od novobeogradskih blokova, ima malu plažu koja se nalazi na kraju ove zelene oaze na vodi, a na svojim obalama sojenice i splavove okružene šumom. Idealno je mesto za sve koji vole prirodu, žele mir, ali i za avanturiste i pustolove, jer pomalo deluje kao džungla.

Duboki potok je jezero u šumi, ispresecano brojnim manjim izvorima i potocima, a nalazi se na oko dva kilometra od centra Barajeva i nije teško do njega doći. Do jezera vas usmeravaju putokazi, a postoji i parking za automobile. Omiljeno je odredište brojnim ljubiteljima prirode, posebno ribolovcima, a uređena je i šljunkovita plaža.

Mala oaza je odmaralište koje se nalazi na obali Dunava, tačnije na trećem kilometru puta od Grocke prema Smederevu, a mesto je idealno za sve koji žele da se odmore ili rekreiraju. Preporuka je da se pored odmora u okolimi obiđite manastir Rajinovac, Rančićevu kuću, otkrijete arheološko nalazište vinčanske kulture, kao i druge lepote Grocke.

Bojčinska šuma se nalazi kod Surčina, atamo čete zateći trim-staza, školu jahanja, „Bojčinsku kolibu“ sa odličnim srpskom specijalitetima i svašta još zanimljivo, a nedaleko odatle se nalaze i salaš Stremen, manastir Fenek i ribnjak Živača.

Lipovačka šuma je biser izletničkog i lovnog turizma, a zapravo je kompleks koji se prostire na 1.200 hektara i pruža izuzetne uslove za odmor i rekreaciju u prirodi. Nalazi se na obodu Beograda, pored magistralnog puta Beograd - Čačak, između opština Čukarica i Barajevo. 

Izletište Trešnja predstavlja izletište sa podavalskim jezerom i istoimenom šumom, a nalazi se na oko 30 km od centra Beograda ili 15 km od Sopota. Na obali jezera i okolnim proplancima postoje površine gde izletnici mogu da provedu prijatno vreme uz roštiljanje, druženje i sportske aktvnosti.

Bela stena se nalazi na desetak kilometara od centra Beograd, na dunavskom ostrvo Šveb. Priroda je gotovo netaknuta, a naseljen je samo tzv. Špic, dok je veći deo pod šumom. Zanimljivo je da ostvro ima peščanu plažu i dobru ponudu hrane i mesta za odmor.

Markovačko jezero  se nalazi južno od Mladenovca, 60 kilometara od centra Beograda, u podnožju planine Kosmaj i Važi za jedno od retkih beogradskih jezera koje je opremljeno dobrom pratećom infrastrukturom, dozvoljeno je postavljanje šatora, raj je za sportske ribolovce i izletnike.

Za pustolove koji vole da se sklone od gužve, prevelikog saobraćaja i da se opuste u gotovo netaktutoj prirodi, mogu svoje slobodno vreme u poseti Beogradu pored obilazaka znamenitosti da iskoriste i na ovim prirodnim oazama koje Beograd čuva.

Apartmani, hoteli, hosteli u Beogradu, koji smeštaj je najbolji?

Beograd je kao što znamo postao vrlo popularna turistička destinacija. Sve više i više turista odlučjue da odvoji nekoliko dana od svojeg odmora i poseti naš glavni grad. A on nudi sledeće vrste smeštaja

• ·         Hoteli
• ·         Hosteli
• ·         Privatni apartmani
• ·         Kampovi  koji nisu zaživeli i ne mogu da se računaju kao oybiljna turistička ponuda.

Svaki od ovih objakata ima svoje negativne i pozitivne strane i u ovom tekstu ćemo navesti najvažnije

Hoteli

Ima više kategorija hotela, oni se kategoriziraju sa zvezdicama tako ne može da se priča kao da su svi isti ali zajedničke dobre i loše strane su:

Dobre strane

Ø  Udobnost i komoditet – sobe su uredne, klimatizirane, čiste se i sređuju svaki dan; nameštaj je nov, u svakoj sobi je televizor, mini bar i kupatilo

Ø  Osoblje je vrlo ljubazno, svi pričaju jedan ili više stranih jezika, menadžment renomiranih hotela posebnu pažnju polaže lepim uniformama i izgledu personala

Ø  Hoteli su pogodni za velike grupe koje dolaze na kongres ili nešto slično

Loše strane

Ø  Poznato je ono zapažanje ljudi koji često posećuju najbolje svetske hotele: da im se ponekada smuči od karakterističnog hotelskog vazduha i atmosfere. Naime, prozori se u hotelima ne otvaraju a strujanje vazduha je rešeno centralnom klimatizacijom, i to je taj vazduh koji je daleko od prirodnog

Ø  U hotele dolaze velike grupe koje mogu da smetaju ostalim gostima posebno ako oni vole mir i tišinu

Ø  Uniformnost soba koja zna da postane dosadna i monotona

Ø  U hotelima ne može da se kuva ili da se nosi svoja hrana, tako da su gosti vezani za njihov ili drugi restoran

Hosteli

 

dosta je hostela u Beogradu koji gazduju sa promenljivim uspehom

Dobre strane

Ø  Jeftini su

Ø  Jeftini su

Ø  Jeftini su

Ø  To su mesta gde se mogu desiti predivna poznastva koja se pamte ceo život

Loše strane

Ø  To su mesta gde se mogu desiti strašna poznanstva koja se pamte ceo život

Ø  Toaleti i kupatila su na stpratu, tako da treba se pomučiti da bi se stiglo na red

Ø  Za razliku do hotelskog nivoa, ovde goste dočekuje neobirjani i nesređeni mrzovoljni recepcioner sa papučama

Ø  Posteljina je....

Ø  U sobi jedna trećina gostiju glasno hrče, druga je stalno pijana i galami, a treća spava kao top i ove druge grupe mu ne mogu ništa. Ako ste ta grupa onda smete da uplatite hostel

Ø  Ako je u sobi neka grupa koja je bila na nekom rok koncertu, tu noć sa garancijom nećete moći zaspati

Privatni apartmani

Apartmani za kraći ili duži prestoj su postali hit i dobijaju u popularnosti

Dobre strane apartmana

Ø  Udobnost, sigurnost, intimnost - kao da ste u svom stanu

Ø  Lakoća bukinga preko interneta; gosti i ne moraju da vide gazdu stana, rezerviše se preko interneta, svi apartmani imaju web sajt sa informacijama i slikama koje su potrebne, takođe plaćanje može da se izvrši preko računa.

Ø  U stanu ste samo vi i vaši prijatelji tako da nemate smetnji od drugih gostiju

Ø  Privatni apartmani su opremljeni kuhinjom i svim potrebnim aparatima tako da gost može sam da sprema svoje obroke, sam da pere i pegla svoje košulje i td

Ø  Svaki apartman koji drži do sebe, a takvi su skoro svi, ima brzi internet, telefosnku liniju i kablovsku televiziju

Ø  Prihvatljive cene

Ø  Možete da birate lokaciju koja vam najviše odgovara, pošto apartmana ima  maltene u svim važnijim beogradskim ulicama

Loše strane

Ø  Nisu pogodni za velike grupe koji hoće da budu svi na jednom mestu

Ø  Nisu pogodni za ljude koji vole da upozanju druge ljude, oni idu u hostel

Ø  Nisu pogodne za ljude koji vole da im drugi sve organizuju, kao što su razna ragledanja posete muzejima ili pozorištima i sl. Oni idu u hotele.

Zaključak

Beograd kao veliki turistički centar nudi sve vrste smeštaja, na gostu je da se odluči šta ga najviše privlači i šta mu najviše odgovara.