четвртак, 20. август 2015.

Dešavanja u svetskoj turističkoj industriji



Poslovanje hotela i velikih hotelski lanaca



Pre nekoliko godina svi su predviđali pad hotelske industrije u svetu. Velika svetska ekonomska kriza je prvo udarila na turističku industriji i ostavila hotelske sobe širom sveta prazne. Punici su ostaljai bez posla i bez finansijskih sredstava, pa su aranžmani bili masovno otkazivani, a gubici hotela su se samo povećavali. Smatralo se da će manji hoteli, hosteli i privatni apartmani udruženi sa internetskim sajtovima za posredovanje pri rezervacijama, poput Airbnb, Expedia, TripAdvisora, Booking.com-a i drugih, preuzeti njihovu ulogu i tržište.
Ali veliki hoteli su ipak opstali i ne samo to, nego su postali još uspešniji. Taj se uspeh se najbolje može izmeriti preko tz. dobiti po  sobi (engl. RevPAR) - suma koja se dobija kada se profit podeli sa brojem soba. Ova dobit se poslednjih pet godina stalno povećava i došla je do vrednosti koja je imala pre velike finansijske krize.

Kako je do ovog uspeha došlo?

Hoteli i hotelski lanci su ovaj uspeh postigli menjanjem svog poslovnog  modela i preuzimanja nekoliko mera:


  • Prva mera je ta da su oni kreirali različite ponude za različite vrste posetioca i putnika (Diverzifikacija poslovanja). Jedna kompanija sada poseduje više brendova (više od 50) koji su namenjene za razne kategorije, imaju više ponuda po različitim cenama: za familije, za poslovne putnike, za mlade „backpakere“ koji posećuju više destinacija, za bogatije ili siromašnije kategorije, za putnike koji su zainteresovani za kulturni, sportski ili zdravstveni turizam i sl. Osim toga ovo im daje veliku fleksibilnost u kreiranju različitih paketa ponuda (na primer poseta nekoliko zemalja i gradova, ili paketi more-jezero-planina)
  • Druga mera je da su preko agresivnog marketinga i reklamiranja uspeli da dobiju više putnika globalno. Otrkivene su kako nove destinacije tako i nove zemlje iz koje dolaze turisti kao što su Kina, Indija, arapski svet.
  • Treća mera koji su sporoveli je akvizicija novih smeštajnih kapaciteta. Veliki lance koristeći svoju finasijsku moć krenuli su u kupovinu ili iznajmljivanje (renting) kapaciteta manjih hotela ili individualnih vlasnika. Ovaj model je pokazao velike rezultate. Lokalnim partnerima je ostao rizik smanjivanja vrednosti njihovih nekretnina i plaćanje fiksnih, dok su veliki igrači oslobođeni ovih troškova samo povećali svoje profite. Ali mali hoteli su bili primorani na ovaj potez da ih veliki lanci ne bi potpuno istisnuli sa tržišta. Da ovaj profit bude još veći je uticala i raznovrsnija ponuda smeštajnih kapaciteta na više različitih lokacija po svetu i veliki dijapazon ponuđenih cena.

Opasnosti za hotelsku industriju

Za hotele i hotelske lance još ne mogu da se opuste i vrate u ranija vremena pošto im prete još nekoliko opasnosti.

Prva opasnost je cikličnog karaktera. Momentalno na tržištu je manjak smeštajnih kapaciteta a istovremeno višak potražnje. Ovaj bum potražnje i istovremeneni manjak soba možeda povuče građenje i investiranje u nove kapacitete, što bi vodilo do pumpanju balona nekretnina i do velikih gubitaka.

Druga opasnost je internet tehnologija. Za sada se veliki hoteli odupiru internet servisima koji nude on line rezervacije i koji naplaćuju proviziju daleko manju od 20% koliko traže hotelijeri.  Ali deo kolača se topi i prelazi na ove sajtove koji su u naletu (poznati internet sajt TripAdvisor je počeo sa klasičnim reklamiranjem na TV i drugim klasičnim medijima). Drugi primer je Airbnb, servis koji posreduje između gostiju i vlasnika koji izdaju svoj sopstveni stan, on radi sa oko 1,5 miliona izdavaća, a cene su daleko manje od hotelskih koji ne mogu da konkuriraju. Uteha za njih je to što ove i slične servise koriste vrlo mali broj poslovnih turista, koji su njihovi glavni klijenti.


Stalna adaptacija i preživljavanje

Naravno, veliki hoteli su se ponovo adaptirali, tako što su kreirali svoje sopstvene on line servise, i pored svojih kapaciteta uključili su i druge manje i nezavisne stanoizdavače i hotele. Neki  su kupili već etablirane i uspešne interent sajtove ili stupili u partnerske odnose sa njima.

Preživlljavanje hotela i hotelskih lanaca je olakšano time što oni prodaju fizički proizvod koji ima svoju lokaciju. Kao što je rekao jedan direktor velikog lanca: „Hotelska soba je jedna od stvari koju ne možeš da spakuješ i isporučiš u kutiji“. 

недеља, 02. август 2015.

Košutnjak


Posetioci koji su smešteni u Beograd osim onih najpoznatijih mesta, vole da vide i neka druga ne tako poznata a lepa i neobična mesta. Jedno od tih mesta koje je nepravedno potcenjeno u turističkoj prezentaciji i reklami, a koje itekako vredi posetiti je svakako Košutnjak. Ovakvih i sličnih parkova na primer u Stokholmu ima bezbroj, ali na ovim područjima su retki, a i time i vrlo značajni i dragoceni.

Košutnjak je jedna od retkih zelenih oaza u Beogradu. To je park-šuma koja se prostire se na površini od 330 hektara, na nadmorskoj visini od 250 metra, udaljena je oko 5 kilmetra od strogog centra grada. Graniči sa beogradskim naseljima Banovo Brdo, Rakovica, Cerak i Dedinje.

Istorija Košutnjaka

Košutnjak je dobio ime po košutama koje su nekada davno bile brojne na ovom području, prvi put se spominje u spisima 1831. godine, za vreme Miloša Obrenovića, koji ga uređuje kao lovište zatvorenog tipa, da bi godine 1903 ono bilo otvoreno za građane, ali time nestaje kao lovište. Ovo mesto pamti nekoliko značajnih istorijskih događaja. 10 juna 1868 godine ovde je ubijen knez Mihajlo Obrenović a 2000-te godine na Koštnjaku je kidnapovan a kasnije i ubijen poznati srpski političar Ivan Stambolić.  


Koncert na Hajdučkoj česmi
Od mesta koja imaju istorijski značaj, a nalaze se na Košutnjaku, treba pomenuti Hajdučku česmu, koja je najpoznatija po velikim rok koncertima (antalogiski je koncert Bijelog dugmeta), grob kneza Mihajla Obrenovića, Milošev konak, spomenik srpskim ratnicima poginulim u odbrani Beograda 1915, Topčidersko groblje gde su sahranjeni isidora Sekulić, Arčibald Rajs, vojvoda Stevan Knićanin i još neke značajne ličnosti. Lepotu Košutnjaka su cenilii i komunistički rukovodioci u bivšoj SFRJ, tu su podigli sportsko rekreativni centar za decu Pionirski Grad sa brojnim objektima i terenima za sport i rekreaciju najmlađih.


Flora i fauna

Košutnjak
Košutnjak
Šuma na Košutnjaku je sastojina nekoliko drvnih vrsta: najviše ima hrastova - lužnjak i kitnjak, cer, lipa, grab, javori, jasen, šljiva i drugih voćkarica. U drugom spratu ima dosta vrsta žbunja i zeljastih biljka tako da je ova šuma zaokruženi ekosistem koji je održljiv i samodovoljan. 

Šumom na gazduje JP “Srbija šume” koje vrše redovne sanitarne prorede i druge mere održavanja kako bi šuma ostala stabilna i trajala još puno vekova. I sami počeci ovog javnog preduzeća datiru ovde, a potsetik je Šumareva kuća (koja je danas pomalo oronula zbog nebrige) u kojoj je počela sa radom Prva okružna šumska uprava Srbije davne 1891.

Od životinjskih vrsta, košuta više odavno nema, ali posetioci mogu da sretnu zečeve, lisice, mnogobrojne vrste ptica, od vrabaca i senica, divljih golubovova, gugutki do  večih vrsta kao što su sove i jastrebi,. Neke od ovih vrsta su strogo zaštićene.




Uživanje, rekreacija i sport

Kada uđete u Košutnjak kao da ste napustil užurbani život velegrada i utonuli u nedra neke velike šume koja je ne znam koliko kilometra udaljena od Beograda. Stres i nerovza napuštaju telo i ustupaju svoje mesto spokoju i mirnoći. Cvrkut ptica, šuštanje lišća „pune baterije“ i jedna šetnja od oko sat-dva može potpuno da oporavi čoveka i da ga spremi za naredni dan. Kada krenu letnje žege u šumi je temperatura niža za nekoliko stepeni od usijanog asfalta.Možda je to razlog što je ovde smešten Hidrometeorološki zavod Srbije kako bi merenje temepratura i drugih meteoroloških podataka bilo što tačnije.

map of Košutnjak
Karta Košutnjaka


Košutnjak je ispresecan mnogobrojnim stazama po kojima se može šetati, trčati, voziti bicikl, pa čak i motorcikl. Naravno ovo baš i nije mesto za njih, većina šetača i pravih ljubitelja prirode ne voli kada božanstveni mir bude narušen zvukom kros motora koji se probija kroz šumu. ali za adrenalinske zavisnike ništa nije sveto.K smo kod adrenalina na Košutnjaku se nalaze i stene za sportsko penjanje koje služe za obuku polaznika ovog atraktivnog sporta. Postoje i 2 trim staze sa preprekama, sa podologom pogodnom za trčanje a na jednoj su postavljeni i reflektori (koji su opremljeni sunčanim panelima) tako da se može trenirati i noću.
Izgrađeni su brojni teniski tereni, tereni za male sportove, baloni gde se i zimi može baviti sportom, a o zdravlju i pravilnom vežbanju brine se Institut sa sport i medicinu sporta Srbije koji je u neposrednoj blizini. Da ne zaboravimo i stadion futbalskog kluba Čukarički koji je postao veliki hit u fsrpskom futbalu.


Piknik na Košutnjaku

piknikZa vreme praznika i vikenda, neretko i u radnim danima ova šuma je mesto gde se slivaju automobili sa ljudima gladni provoda i hrane, sa roštiljima, kilogramima mesa, gajbama piva, sokova i (naravno) jakim razglasima. Kada se nađe pogodno mesto (a za pogodno mesto treba poraniti) prostire se čebad, razvijaju se šatori, vade improvizirani stolovi i stolice, zabava traje duboku u noć, nije retko da se dočeka i svitanje. Od nepažljivih ljubitelja ovih gozbi pod otvorenim nebom dolazi i najveća opasnost po šumu, opasnost od izazivanje požara. Za njih su zaduženi čuvari i šumari koji obilaze tren i paze da se nešto ne izmakne kontroli. Za one koji ne vole šatore i roštiljanje na travi u blizini su poznati i vrlo cenjeni restorani, kao Rubin, Golf i kultna Kafanica..


Još jedna, vrlo ozbiljna opasnost po Košutnjak, je (divlja) urbanizacija, nekretnine su ovde skupe, a beskrupulozni investitori su bacili oko na ovu oazu, koja se malo po malo “gricka”. Gradski oci i službe treba da obrate pažnju, da na vreme reaguju na sve uzurpacije, da se ovaj raj sačuva  kako bi građani i posetioci našeg grada mogli da uživaju u njemu. .