Beograd Servisne informacije

KRATKO UPOZNAVANJE SA BEOGRADOM

Beograd je, iskreno govoreći, najlepši grad na svetu, kao što će vam i stanovnik svakog drugog glavnog grada u svetu verovatno reći. On je glavni grad Srbije i nalazi se u jugoistočnoj Evropi, na strateški i geografski veoma nemirnom i popularnom Balkanskom poluostrvu. Smešten na ušću reka Save u Dunava, da budemo malčice stručni, na kosi između aluvijalnih ravni. Sa tri strane je okružen rekama i ima šta da pruži njegovom stanovništvu, ali i mnogobrojnim turistima.

Poznat je i kao kapija Balkana i vrata srednje Evrope. Zbog takvog položaja nemilosrdno više puta osvajan i oslobađan. Potez od Kalemegdana pa Knez Mihailovom ulicom, preko Terazija do Slavije, j ejedna od njegovih glavnih gradskih arterija.

Knez Mihailovoj ulica čuva koordinate Beograda:

• 44049'14" severne geografske širine,
• 20027'44" istočne geografske dužine,
• nadmorska visina 116,75 m.

Beograd je na Dunavu, evropskom plovnom putu, koji povezuje zemlje zapadnoevropske i srednjoevropske sa zemljama jugoistočne i istočne Evrope. Ujedno, Beograd je i rečno-morsko pristanište. Njegova luka prima brodove iz Crnog mora, a puštanjem u saobraćaj kanala Rajna - Majna - Dunav, postao je i središte veoma važnog plovnog puta u Evropi: Severno more - Atlantik - Crno more.

Kao takav, iz godine u godinu je sve zanimljiviji turistima iz regiona i širom sveta, pa su i informacije koje će pomoći turistima da se na što bolji način snađu u ovom gardu koji nikada nespava.

U Srbiji je zvanično platežno sredstvo dinar, oznaka RSD. Novac možete da zamenite u svim bankama i poštama, kao i ovlašćenim menjačnicama. Dinar se izdaje u apoenima od 10/20/50/100/200/500/1000/2000/5000. Važeći kurs možete da proverite na adresi Narodne Banke  www.nbs.rs.

Vremenska zona Beograda i Srbije se nalaze u području Centralnoevropske vremenske zone – GMT +1; odnosno GMT +2 od poslednje nedelje u trećem mesecu do subote pre poslednje nedelje u desetom mesecu.

Kao i u većini gradova kontinentalne Evrope, napon struje u Beogradu je 220 volti, a utičnice su standardne evropske.

Voda u Beogradu je odličnog kvalčiteta i može se piti iz česme, a ukoliko neko preferira flaširanu vodu, Beogradske prodavnice su snabdevene vodom koja je najčlešće sa domaćih izvora, a ima u ponudi i ostale proizvođače.

  

KAKO STIĆI DO BEOGRADA

Avionom

Aerodrom "Nikola Tesla"Surčin, Beograd, udaljen je 18 km od centra Beograda. Informacije o letovima možete dobiti na tel. +381 11 20 94 444 ili na adresi www.beg.aero .

Turistički informativni centar ``Aerodrom``

Radno vreme: ponedeljak - nedelja 09-21.30 h

tel. +381 11 209 78 28

Vozom

"Železnice Srbije" omogućavaju sledeće komercijalne povlastice:

·        Inter Rail,

·        Euro Domino,

·        Railplus, Balkan Flexipass,

·        Easy Travel Card,

·        Euro<26,

·        City Star i

·        Jedinstvena balkanska tarifa.

Železnice Srbije i Beogradska zeleznička stanica nalazi se u ulici Nemanjina 6.

tel. +381 11 36 16 722

www.zeleznicesrbije.com

Autobusom

Beogradska autobuska stanica se nalazi u ulici Železnička 4, centrala + 381 11 66 44 455, fax + 381 11 66 59 480

Prodaje karata: 00 – 24h

Informacije i rezervacije:

Domaće linije: +381 11 26 36 299, + 381 11 26 23 170 ( 05.30 - 22.00 h)

Medjunarodne linije: + 381 26 27 146 ( 07.00 )

Basturist  Maršala Birjuzova 2-4, tel. + 3811 11 26 22 526

www.bas.rs

Automobilom

Udaljenost Beograda od evropskih gradova:

·        Amsterdam 1760 km

·        Atina 1090 km

·        Beč 621 km

·        Berlin 1489 km

·        Bern 1361 km

·        Brisel 1702 km

·        Budimpešta 383 km

·        Bukurešt 619 km   

·        Istanbul 928 km

·        Kopenhagen 2018 km

·        London 2073 km

·        LJubljana 528 km

·        Minhen 1020 km

·        Moskva 2211 km

·        Oslo 2577 km

·        Prag 901 km   

·        Rim 1280 km

·        Sarajevo 325 km

·        Skoplje 440 km

·        Sofija 380 km

·        Solun 700 km

·        Stokholm 2622 km

·        Varšava 1115 km

·        Zagreb 390 km

VAŽNI TELEFONI

Specijalne službe

Policija – 192

Vatrogasci – 193

Hitna pomoć – 194

Tačno vreme – 195

Predaja telegrama telefonom – 1961

Prijava međunarodnih razgovora – 19011

AMSS pomoć na putu – 1987

Razna sportska obaveštenja – 19812

Pravoslavni verski praznici i običaji – 19822

Meteorološki podaci – 19822

Loto i sportska prognoza – 19822

Javne govornice

Za obavljanje komunikacije sa javnih telefonskih govornica koriste se Halo kartice sa ugrađenim čipom što ih svrstava u kategoriju tzv.„smart” (pametnih) kartica. Svaka kartica na sebi ima ispisanu prodajnu cenu, koja ujedno predstavlja i vrednost kredita za obavljanje razgovora.

Telefonski imenik

+381 11 11811 (privatni i poslovni korisnici, jedan podatak po pozivu)

·        Bele strane (privatni korisnici, štampano izdanje, besplatna dostava na kućnu adresu)

·        Žute strane (poslovni korisnici, štampano izdanje, besplatna dostava na kućnu adresu)

Fiksna telefonija

Telekom Srbija www.telekom.rs

Info centar: +381 11 19813 (radnim danom 08-19h)

Prijava telefonskih smetnji: +381 11 19771 (07-21h)

Brojevi telefonskih pretplatnika: +381 11 11811 (00-24h)

Buđenje: +381 11 19811 (00-24h)

Razna obaveštenja: +381 11 19812 (00-24h)

Korisnički servisi: (08-19č, subotom 08-14h)
,

Mobilna telefonija

Telekom Srbija www.mts.telekom.rs

Telenor Srbija www.telenor.rs

Vip Mobile www.vipmobile.rs

Benzinske stanice

Benzinske stanice u Beogradu koje rade 00-24h:

NIS  www.nispetrol.rs

BS Crvene Armije 1 , Južni Bulevar 70, Beograd

BS Žarkovo1, Trgovačka 74, Čukarica ,Beograd

BS Pop Lukina, Pop Lukina 12, Stari Grad

BS DŽona Kenedija,DŽona Kenedija 10, Novi Beograd

BS Beograd - Sever, Bul. Kralja Aleksandra 632, Beograd

BS Avalski Put, Bul. Oslobođenja 343, Voždovac

BS Novi Beograd Dejton, Novi Beograd

BS Zmaj 2, Autoput BG-ZG –ulaz Novi Beograd,Beograd

BS Čarli Čaplin, Bul. Despota Stefana bb, Palilula ,Beograd

BS Trg Oslobođenja (Autokomanda),Bul. Oslobođenja 40, Beograd

BS Francuska, Francuska 1, Beograd

BS Veliki Mokri Lug 1, Autoput BG-NIS bb, V.M. Lug

BS Novo Mirijevo, Mihajla Bulgakova bb, Zvezdara, Beograd

BS Blagoja Parovica ,Pozeska 85, Čukarica, Beograd

BS Pop Lukina, Pop Lukina 12, Stari Grad, Beograd

BS Obrenovac , ( u rekonstrukciji), Cara Lazara 1, Obrenovac, Obrenovac

BS Zmaj 1,Autoput BG-ZG izlaz Zemun, Beograd

BS Bip, Franše D`Eperea ,Savski Venac , Beograd

Telefon za informacije 0800/008 888

Lukoil – Beopetrol www.lukoil.rs

Avalski put, Bulevar Oslobođenja 56, tel. +381 11 46 51 82

Banatska, Banatska 80a, tel. +381 11 61 00 09;

Budimska, Budimska 44, tel. +381 11 32 25 029;

Kalemegdan, Bulevar vojvode Bojovića bb, tel. +381 11 62 46 23;

Pionir, DŽona Kenedija bb, tel. +381 11 60 16 67;

Staro sajmište, Zemunski put 7, tel. +381 11 13 09 15;

Tvornička, Tvornička 2k, tel. +381 11 10 97 80;

Zaplanjska, Zaplanjska 34, tel. +381 11 49 36 39

Partizanski put bb, tel. +381 11 29 70 293;

Krnjača I, tel. +381 11 33 18 657;

Krnjača II, tel. +381 11 20 85 944;

Ada Ciganlija, tel. +381 11 30 58 806;

Jurija Gagarina, Novi Beograd, tel. +381 11 31 89 353;

Kneževac, Vidikovac, tel. +381 11 23 49 053;

Bulevar kralja Aleksandra 526, tel. +381 11 34 07 1026;

Borska bb, tel. +381 11 36 74 806

Druge stanice:

ELP, Bulevar Arsenija Čarnojevića 30a, tel. +381 11 31 31 551;

Slap: Vladimira Tomanovića 20, tel. +381 11 34 74 000; , Jurija Gagarina 256, tel. +381 11 2150 473;

Auto-centar MM: Ratarski put 37b, tel. +381 11 31 60 180; Fluks, Bulevar Milutina Milankovića 72/11, tel. +381 11 31 16 096;

Sunce, Jurija Gagarina 198a, tel. +381 11 15 71 80;

Univerzum II, Vojislava Ilića 97, tel. +381 11 24 03 392;

Univerzum III, Vojislava Ilića 312, tel. +381 11 46 84 99;

Cyclon, Lazarevački drum 163, tel. +381 11 54 74 94

Stalno dežurne banke

Komercijalna banka, TC Delta Siti, Jurija Gagarina 16, tel. +381 11 3129 639, 3129 706, 3129 707 www.kombank.com (svakog dana od 10-22h, osim 01.01. i 07.01. u godini)

AIK banka, Bulevar Mihajla Pupina 115 đ, tel. +381 11 31 22 050

Agrobanka, Sremska 3-5, tel. +381 11 20 21 000

Alfa Banka, Kralja Milana 11, tel. +381 0800 250 250

Banka Intesa, Milentija Popovića 7b, tel. Omladinskih Brigada 90b, tel. +381 11 31 08 888

EFG Eurobank, Vuka Karadžića 10, tel. +381 11 30 27 599

Erste Bank, Bulevar Mihajla Pupina 85b, tel. +381 0800 201 201

Findomestik banka, Bulevar Mihaila Pupina 115a, tel. +381 11 33 36 000

KBC banka, Omladinskih brigada 90v, tel. +381 11 30 50 300

Hipo Alpe-Adria-Banka, Bulevar Mihaila Pupina. 6, tel. +381 0800 303 303

Komercijalna banka, Svetog Save 14, tel. +381 0700 800 900

Marfin banka, Dalmatinska 22, tel. +381 0800 330 300

Credi Agricole Banka, Kolarčeva 7, tel. +381 11 33 05 876

NLB Kontinental banka, Golsvordijeva 21, tel. +381 11 34 44 346

NLB LHB banka, Bulevar Mihajla Pupina 165v, tel. +381 11 22 25 100

OTP banka, Bulevar Mihajla Pupina 115 e, tel. +381 11 205 33 01

Piraeus Bank, Kolarčeva 1, tel. +381 0800 000 800

Poštanska štedionica, Kraljice Marije 3, tel. +381 11 30 24 555

Prokredit Bank, Bulevar Despota Stefana 68c, tel. +381 11 20 77 906

Raiffeisen Banka, Bulevar Zorana Đinđića 64a, tel. +381 11 32 02 100

Societe Generale banka Srbija, Bulevar Zorana Đinđića. 50 a/b, tel. +381 11 30 11 555

Srpska banka, Savska 25, tel. +381 11 36 07 200

Unikredit banka, Rajićeva 27-29, tel. +381 11 32 04 500

Univerzal banka, Francuska 29, tel. +381 11 30 22 801

Vojvođanska banka, Bulevar Mihajla Pupina 111, tel. +381 11 22 28 555

Volksbank, Bulevar Mihajla Pupina 165g, tel. +381 0700-700-800

Prodajna mesta banaka:

Moskovska Banka Karađorđeva 89, tel. +381 11 39 52 200

Banka Nemačke – Frankfurt/M, Balkanska 2, tel. +381 11 20 55 050

ING Bank – Amsterdam, Vladimira Popovića 6, tel. +381 11 31 12 636;

LHB – Frankfurt/M, Dobračina 29/I, tel. +381 11 30 30 261;

WEST LB – Diseldorf, Vladimira Popovića 6, tel. +381 11 30 15 912;

Kreditne kartice:

Amerikan Expres, Banka Inteza, tel. +381 11 31 08 888

Diners Klub, NJegoševa 72, tel. +381 11 30 81 626

Visa, Master Kard I Maestro, Banka Intesa, tel. +381 11 31 08 888

Dina Kard i Post Kard, Poštanska štedionica, tel. +381 11 20 20 292

Gradski javni prevoz

Beogradski javni prevoz je obezbeđen kroz mrežu autobuskih, trolejebuskih i tramvajskih linija koje vodi GSP ˮBeogradˮ i autobuske usluge  koje pružaju privatne autobuske kompanije na 130 linija.

Bus Plus sistem se primenjuje na sve vrste javnog prevoza (GSP, privatni prevoznici, Lasta i BG voz ).

Beogradsko Gradsko Javno preduzeće

www.gsp.co.rs

Dispečerski centar (00-24): 2629-019

Automatski  centar za informacije: 3033-370, 3033-371

Postoje i brzi mini busevi,koji su malo skuplji ali su brži i komforniji, jer ne staju na svakoj stanici.

E1 Ustanička-45 blok

E2 Petlovo brdo-Dorćol

E3 Medaković 3- Blok 61

E4 Ustanička-Bežanijska Kosa

E5 Zrmanjska- Zvezdara ( Pijaca)

E6 Mirijevo 4- Blok 61

E7 Banjica 2- Dunav stanica

E8 Braća Jerković-Dunav stanica

Parking

PARKING SERVIS

www.parking-servis.co.rs

Informacije:(00-24),Kraljice Marije 7,

telefon: +381 011 30 35 400

Parking zone

Parkirališta na centralnim ulicama Beograda ( Broj 2 kružna trasa tramvaja),su podeljena u tri parking zone,  vreme parkiranja je ograničeno i plaća se po započetom satu:

Crvena zona- maksimum 1 sat

Žuta zona- maksimum 2 sata

Zelena –maksimum 3 sata

Načini plaćanja za parking u tri zone su :

·        Parking karte - kupuju se na kioscima i drugim prodajnim mestima.Vreme dolaska treba da bude naznačeno na karti i da bude prikazano na unutrašnjoj strani vetrobranskog stakla.

·        Mašine za plaćanje parkinga -( samo u crvenoj zoni )- Aparati za plaćanje parkinga primaju metalni novac i elektronske karte za parking.

·        Mobilni telefon - Slanje poruke sa registarskim brojem vozila ( primer BG123456, bez razmaka) na 9111, 9112 ili 9113 u zavisnosti od zone u kojoj se nalazite sa svih mobilnih mreža.

Taxi službe

Cena vožnje u taksiju uključuje i transfer prtljaga putnika. Lični prtljag podrazumeva putne torbe i kofere, do 20 kg težine po putniku, i 50 kg ukupno u slučaju više putnika.

Taksi službe:

Akademac taksi, 2417-022

Alo taksi,3564-555

Alfa taksi, 19807

Beotaksi, 19700, 19999

Beogradski, 19801

Euro Gold Taksi, 19806

Ekonomik taksi, 397-3327

Žuti taksi, 19802

Zeleni taksi, 3233-666

DŽoker taksi, 3971-174

Luks taksi, 303-3123

Maksis taksi, 9804

Naksi taksi, 2157-668

NBA taksi, 3185-777

Preporuka:

Poseban ugođaj obilaska Beograda je vožnjom kroz njega, a ako ste turista koji nije došao svojim vozilom tu su beogradske rent a car agencije koje nude vozila kojima možete obići sva bitna mesta koja ste želeli da vidite. 

Izdavanje apartmana preko AIRBNB-a

ŠTA JE AIRBNB?   

Airbnb (Air, Bed & Breakfast)  je portal, online servis, platforma, kako vam draže, koja spaja „domaćine“, koji iznajmljuju svoje nekretnine, i „goste“, koji traže smeštaj. Ili drugim rečima Airbnb povezuje ljude koji traže smeštaj i ljude koji žele da tim strancima ustupe svoj neiskorišeni stambeni prostor za izvesnu nadoknadu.

logo

Na Airbnb-u se ne nude hoteli, već stanovi ili pojedinačne sobe, apartmani, kuće, brodovi, jahte, ponuda je toliko široka da ide od zamnka pa do običnog kauča. Ovo je vrlo efikasan način iznajmljivanja apartmana na duži ili kraći period, kako u većim gradovima, tako i u manjim popularnim sezonskim destinacijama. Period iznajmljivanja ide od jedne, dve večeri, vikenda ili nekoliko dana, pa i do čitavog meseca.

Vlasnik može da iznajmi svoj stan kada ode na neko duže putovanje, ili ako ima višak soba, a manjak para, popularno je kad menja boravište zbog posla, moguća je i zamena nekretnina na duže ili krađe vreme, i sl. Neki su čak i kupili stan kako bi ga iznajmljivali na Airbnb-u pošto su tu prepoznali prilku da zarade.

POČECI AIRBNB-a

sedište kompanije Airbnb

Za sve je “kriv” Brian Chesky i njegova dva prijatelja Joe Gebbia i Nathan Blecharczyk iz San Fnraciska, koji su tražili način kako da iznajme svoje stanove kada ih ne koriste. Došli su do genijalne ideje da kreiraju, tada malu web stranicu, – Airbnb. Počeci su bili vrlo skromni, ali ideja je upallia. Danas Airbnb postoji u 35.000 gradova u 192 države i broji 350.000 iznajmljivača a njih trojica su jedni od najmlađih milijardera.

PRINCIP RADA

Registracija na Airbnb-u je potpuno besplatna i dozvoljena svima. Prvo treba da se napravi svoj profil da bi se moglo krenuti u pretraživanju baze. Profil sadrži lične podatke, kao i fotografiju, može se reći da je vrlo sličan profilu na Facebook-u.

Vlasnici sa svoje strane prave oglas za svoju nekretninu koju iznajmljuju, koji sadrži tekstualni opis i slike U oglas je integirarana lokacija na Google Map  karti, a neretko postoji i Google Street View. Osim opisa prostora, i lokacije na mapi, obavezno su date i ocene i recenzije onih koji su prethodno tu boravili. To je veoma bitno jer su komentari i ocene najbolje i najrelevantne informacije. Tu su fotografije prostora i vlasnika, njegovi kontakt podaci i sve što je potrebno da znate o mestu gde nameravate da boravite.

Baza nekretnina može da se filtrira preko nekoiko parametara:

Apartman 

• vrsta smeštaja - apartmani, sobe, kuće i td.
• Jezik domaćina
• lokacija
• kapacitet prostorije, tj koliko gostiju može da se smesti,
• po datumu otsedanja,
• po rangu cena,
• opremljenost objekta (nameštaj, internet, TV i sl). 

Pošalje se upit i kada vlasnik potvrdi rezervaciju, moguće je bukirati željeni prostor i plaća se putem interneta, platnom karticom ili preko PayPal-a, koji je od skora dostupan i u Srbiji Gost smeštaj plaća Airbnb-u, koji zadržava novac do trenutka kad se gost pojavi. Vlasnik je osiguran ako gost otkaže, a gost je osiguran u slučaju da smeštaj nije onakav kako je opisan na stranici. Ako se gost ne pojavi, novac će svejedno biti skinut s njegovog računa, a pravo povrata ima jedino ako otkaže na vreme i to uz naknadu. Iznajmljivači su takođe osigurani i depozitom koji “Airbnb” zadržava 48 sati nakon odlaska gosta, u slučaju da je nešto pokvareno ili slomljeno. Airbnb naplaćuje 10 posto od svake transakcije. Moguće je naravno sve to to zaobići, ali onda se gubi sigurnost koju Airbnb garantuje i mogućnost bilo koje žalbe, što nikako nije preporučljivo..

PREDNOSTI

Prednosti  su brojne, kako za vlasnike tako i za korisnike smeštajnih kapaciteta.

1. Vlasnici:

• Ekonomska dobit. Izvrsna prilika za dopunjavanje kućnog budžeta.  Umesto da vam zvrji prazan stan ili kuća ovako je možete izdavati i ubrati neki dinar.
• Socijalizacija Ovo je šansa da se sretnu ljudi iz svih krajeva sveta, koje se obično nikada ne upoznaju. Neki ljudi vole da se druže i da ponude svoje gostoprimstvo inteteresantnim ljudima iz nekog dalekog i njima nepoznatog kraja čime u velikoj meri obogaćuju i svoju ličnost.

2. Gosti

• Niže cene smetaja - odsedanje je u najvećem broju slučaja jeftinije nego u klasičnim hotelima i ugostiteljskim objekatima
• Bolje lokacije obično se hoteli su locirani u turističkim zonama, koje su udaljenije od mesta koje vredi posetiti. Da bi se doživeo neki grad nekada je bolje smestiti se negde gde nema previše komercijalizacije, pored restorana, kafića i barova koje posećuju lokalci, koji nisu izrazito turistički,
• Prisnost sa domaćinom ovo ne može da se izmeri novčano. Domaćini su “obični ljudi“, kojima to nije prava profesija, i ne pristupaju tome hladno i profesionalno, već su raspoloženi da sa svojim gostima podele lokalna mesta i iskustva.
• Jednostavnost fleksibilnost pri rezervaciji - nekada su hoteli previše glomazni, s svim tim rezervacijama, “bukiranjima”, ima ili nema slobodnog mesta. Preko Airbnb-a nema previše maltretiranja, sve se obavlja preko interneta, posebno je zgodno za kratkotrajne prestoje

NEDOSTACI

• Bezbednost  Neprijatnosti su svakako moguće. Svaki vlasnik i gost moraju da imaju svoj profil na Airbnb portalu upravo iz razloga bezbednosti. Potrebna je pažnja sa obe strane, preporučuje se čitanje komentara, ocena  i kako bi se  stekla adekvatna slika.  
• Sigurnost Postoje slučaji kada se gosti odnose nemarno prema stanu koji iznajmljuju kradu ili oštećuju stvari. Airbnb ne može u potpusnosti da garantuje da ovo ne može da se desi. Ovo može da se reši preko osiguranja, sa tom napomenom da premije nisu male i ne rešava se savako na to. Ali najjednostavnije je ne ostavljati vredne stvari u stanu koji se iznajmljuje.
• Opis objekta koji se izdaje ne podudara se sa realnim stanjem. Kao i kod svakog oglasa, ne treba mu olako pristupati, i treba biti obazriv i temeljan u svom odabiru.
• Konkurencija. Hoteli i drugi ugostiteljski objekti su osetljivi na Airbnb pošto im se deo prometa, i aktivno lobiraju da se ograniči njegovo delovanje
• Država - direktno poslovanje između fizičkih lica podrazumeva zaobilaženje turističkih taksi i dažbina, a država ne voli da bude isključena iz prometa i da ostane bez svog kolača, tako da su u nekim državama doneseni zakoni koji ograničavaju poslovanje Airbnb.

 

kuća za izdavanje

AIRBNB U SRBIJI

Ovo je područje gde može da se kaže da Srbija ne zaostaje u primenu novotarija. Na sajtu Airbnb.com sada ima više hiljada ponuda u Srbiji. Najviše ih ima u Beogradu i Novom Sadu, a smeštaj se nudi i na Kopaoniku, na Zlatiboru… Ima dosta pojedinaca koji imaju prazne stanove i apartmane a ovo je dobra šansa da se zaradi i do nekoliko stotina evra. Posebno je bio hvale vredan potez kada je u maju prošle godine za vreme poplava, Airbnb otvorio posebnu stranu preko koje su ugroženi mogli besplatno da nađu smeštaj. 

Beograd drevni grad na vodi

Beograd kao drevni grad sa bogatom istorijom i mnogobrojnim otkrivenim i još neotkrivenim mestima, vrlo je zanimljiva destinacija za strane turiste, ali je isto tako zanimljiv za goste iz ostalih delova Srbije, kao i za same Beograđane.

Kada vas put nanese u srpsku prestonicu, kada se smestite u neki od privatnih smeštaja koji su u ponudi, trebalo bi osmisliti kako provesti slobodno vreme u gradu koji je prepun istorije, neki će reći i grad sa suviše istorije.

Neki od upečatljivih delova drevnog Beograda koji još uvek „govore“ o nekim davnim vremenima mogu se pronaći i danas i o njima svašta zanimljivo čuti i videti. Postoje turističke agencije koje vode turiste da obilaze znamenitosti drevnog Beograda, a oni koji vole više sami da istražuju, naravno to mogu i da učine.

Čudesna Vinča

Evropski i svetski arheolozi vrlo dobro znaju za Vinču kao arheološko nalazište koje je staro oko 7.000 godina gde se jasno može videti organizovanost života u tom tadašnjem naselju, sa jasno definisanim ulicama, kućama, baštama, a stanovništvo se uglavnom bavilo trgovinom. Smešteno je 15 km jugoistočno od Beograda, na desnoj obali Dunava i nalazi se u neposrednoj blizini gradskog naselja Vinča.

Dorćol je Dorćol

Beograd je grad koji je preživeo najviše bitaka u Evropi i svedok je mnogih stradanja ljudi na njegovoj teritoriji, a turistički vodiči često gostima spominju da gde god da se krećute po centru Beograda hodaju po grobljima. Prema nekim podacima bilo je preko 100 bitaka i jako mnogo hiljada ljudi koji su stradali i koji su pokopani upravu po centralnim delovima grada.

Najstarija kuća u Beogradu je u ulici Cara Dušana 10 gde je sada zgrada Staklopana. Zgrada je napravljena još 1724 god. Svojevremeno je tu postojalo 7 istih takvih kuća u nizu, pripadala je uglednom građaninu Elijasu Flajšmanu, za vreme austrijske vladavine. To je vreme austrijskog uticaja u arhitekturi, načinu života i period germanizacije Beograda, a naročito Dorćola. Naseljavanje austrijanaca na pomenutom Dorćolu je bilo uobičajeno u to vreme. Smatra se da tu postoji i tajni prolaz koji vodi do Malog Kalemegdana. Sada je taj prolaz zazidan, ali se ulaz može videti.

Lagumi Beograda

Tajni prolazi u centru grada nalazili su se u mapama nemačke vojske za vreme II Svetskog rata i bili su mesta za otklanjanje oružija. Mnogi od ovih prolaza za vreme povlačenja nemačke vojske ili su zazidani ili minirani, pa su neki od njih nebezbedni za obilazak, ali se mogu posetiti ulazi u te zanimljive lagume i prolaze u kojima se kroz vekove čuvala hrana, hladilo vino, skladištilo oružije i bilo mesto za bežaniju kada je neprijatelj napadao.

Na desnoj obali Save, pronađeno je 13 velikih laguma koji su povezani sa pristaništem sa koga je roba trgovaca trebala čamcima biti prevožena u Taurunum tj. Zemun. I sada se u nekim od njih mogu pronaći stare bačve. U lagumima je temperatura bila pogodna za čuvanje hrane, stalno su se provetravali, a kasnije tokom ratova u XX veku lagumi su predstavljali i skloništa. Na teritoriji Zemuna na mestima kao što su Muhar, Ćukovac, Gardoš, Kalvarija su mesta gde se takvi isti lagumi nalaze, ali su tek počeli da se ponovo otkrivaju i bivaju sve zanimljiviji za turiste.

Tašmajdan je poznat kao „skrivena beogradska duša“. Prepun je laguma, a na njemu su se dešavali brojni događaji koji su značajni za Beograd. Na najvišem uzvišenju Tašmajdana je brdo poznato na turskom kao Fićir Bajir ili mesto za razmišljanje. Od rimskih vremena se tu vadio kamen. Taš znači kamen, majdan je rudnik. Karađorđe je na Tašmajdanu imao svoj štab, a Nemci su tu imali svoja skloništa koje je bilo u blizini njihove komande, a ona je bila smeštena u sadašnjoj skupštini. Tu se nalaze dve velike pećine i nekadašnje spavaonice sa 1000 m2 površine.

Na Tašmajdanu se nalazilo Staro groblje. Novo groblje je svima poznato u Beogradu, a Staro groblje je palo u zaborav i na tom mesti je sada prelepi park. Deo bliži Takovskoj ulici bio je mesto gde su se sahranjivali pravoslavni vernici, deo bliži RTS-u je bio za protestante, a deo kod restorana Poslednja šanša je bio za vojnike, samoubice i utopljenike. Do 1886 je postojalo na tom mestu. Posle toga su grobna mesta preseljena na Novo groblje, mada ne sva. Tu su počivali mnogi velikani kao što su Đura Jakšić, Josif Pančić i ostala elita ondašnje Srbije. Sveti Sava je takođe spaljen na tom mestu.

Saizmološki zavod se takođe nalazi na Tašmajdanu, a pored njega su se za vreme njegovog renoviranja pojavljivali spomenici koji su bili zakopani u zemlju. Kasnije Tašmajdan je postao mesto za okupljanje ljude svih generacija i postao vrlo zanimljivno mesto za turiste.

Karađorđeva ulica

Karađorđeva ulica je bila jedna od glavnih trgovačkih ulica. Nekad je Karađorđeva ulica bila prepuna prelepih građevina, koje se i sada mogu videti, ali su vrlo oronule, a nekada su činile deo arhitekture elitnog dela grada. To je bila najlepša ulica u Beogradu, a sada je mesto za okupljanje ljubitenja raznih kulturnih manifestacija i zabave i preko dana i uveče. U njenoj blizini je i šetalište pored Save, pa je vrlo atraktivno mesto za one koji vole da su blizu vode.

Botanička bašta Jevremovac

Botanička bašta Jevremovac je oaza u centru grada u kojoj se nalaze razne vrste biljaka i prelepo je mesto za setnju i mali predah. Manje je poznato da u Botaničkoj bašti i dan danas postoje tzv.kraljevske ledenice tj. mesta, dva laguma gde se čuvala hrana za kraljevski dvor. Kada je zimsko vreme, a i vreme za gozbe i velike količine hrane, kalfe (zanatlije i radnici) bi odlazile na reku i sekle led koji bi položili na pod  i prekrivale senom da bi se tako čuvala hrana u tim hladnijim uslovima.

Beograd na vodi

Ako su vam rekli da je Beograd grad na dve reke, to nije sasvim tačno. Beograd leži na nekoliko reka, a jedna od njih je Mokroluška reka ide ispod autoputa Beograd-Niš kod ulice Franša Deperea, tj. kod Mostara. Tu je, zapravo dolina u kojoj je ova reka, a koja je pravila probleme putarima kroz vekove. Ova reka i dalje teče i uliva se u reku Savu. Postoji šaht pored fabrike BIP-a kod koga se može jako dobro čuti hučanje reke. Mostar se zbog ove nemirne i pomalo opasne reke i zove Mostar, jer je ova reka nosila mnoge mostove koji su se tu gradili.

Terazije su takođe iznad vode, a hotel Moskva ima pumpe koje non stop rade nebi li tu vodu ukrotile. Ispod Beograđanke ima 16 izvora kao i na Bulbuderu, Bulbuderski potok ili Slavujev potok. Čuburski potok se sa pomenutim potocima spajao u baru Venecija kod današnje beogradske železničke stanice. Ta voda je vremenom uspela da bude uklonjena sa površine zemlje, ali ispod i dalje neumitno stoji. Tih reka ima još, a evo i mape, pa ih nađite sami:

Beogradski bunari i rimski vodovod

Na Kalemegdanu je kopan 50m dubok Rimski bunar u koji je kasnije dotekla voda. Za taj se bunar zna, u letnjim periodima moguće je ući u njega, čak i sići kružnim stepenicama do njegovog dna, ali se isti takav bunar nalazi i kod metro stanice tj. kod Vukovog spomenika, istog takvog formata verovatno građen za vreme austrijske vladavine.

Rimski vodovod iz 46. godine nove ere napravljen upravo u Singidunumu tj. Beogradu, a ta činjenica da je Beograd još tada imao vodovod je neverovatno zanimljiva, jer mnogi gradovi Evrope to još uvek nisu imali. Prirodni pad vode u Rimskom vodovodu je bio od sadašnjeg naselja Mali Mokri Lug.

Železnički most

Prvi mostovi koji su pravljeni u Srpskoj prestonici su bili pontonski mostovi koje su pravili Turci i Austrijanci. Oni više ne postoje, a prvi pravi most jeste Železnički most napravljen 1884 godine. On postoji i dan danas i nalazi se paralelno sa mostom Gazela i preko njega i danas prelaze vozovi. Zanimljivo je da je on bio vlasništvo pola Srbije a od pola Austro-ugarske. Rušen je nekoliko puta, a najpoznatija rušenja su na početku I Sv. rata i na početku II Sv. rata pored rušenja i mosta Kralj Petar, preteča Pančevačkog mosta i mosta Kralja Aleksandra, preteča Brankovog mosta.

Zaključak

Ukoliko volite turističe vikend ture ili ture na nekoliko dana ovo će svakako biti zanimljiv obilazak i upoznavanje jednog evoprskog grada koji ima puno toga da ponudi i kaže. Zaljubljenici u istoriju i arheologije će imati puno toga novog da saznaju od vremena Vinčanske kulture do današnjih dana.

Kako da komunicirate sa gostima čiji jezik ne razumete

Svakog  vlasnika apartmana raduje kada njegovom smeštaju raste popularnost, i kada upiti i rezervacije stižu sa svih strana. Ako su u pitanju strani turisti, velika je verovatnoća da govore engleski, ili da ga znaju dovoljno dobro za osnovnu komunikaciju. Ali nekad situacija može malo i da se zakomplikuje, ako gosti govore isključivo maternji jezik, koji je vama potpuno nepoznat. 

Šta raditi u takvoj situaciji?

Prva pomoć - Internet 

Da ne odgovorite na upit, bilo bi krajnje nekulturno i neprofesionalno. Srećom, moderna tehnologija nudi rešenje i za takve situacije. Prvo što bi svako od nas uradio je da potraži pomoć od Googla - Google Translate. 

Sasvim je jednostavan za korišćenje - tekst prekopirate u levi prozor i izaberete jezik sa kog treba da se prevede. U meniju iznad desnog prozora izaberete srpski i overite opciju  "translate".

Dobićete prevod koji gramatički verovatno neće bit ispravan, ali ćete shvatiti suštinu onoga što gosta interesuje.

Može da se desi i da ne prepoznajete jezik sa kojeg vam treba prevod, u tom slučaju koristite opciju "detect language". Google će prepoznati koji je jezik u pitanju, i prevesti na srpski.

Procedura za slanje odgovora je ista:

• Sastavite mail na srpskom, 
• prevedete na strani jezik i 
• pošaljete potencijalnom gostu. 

Opet, verovatno će biti gramatičkih grešaka, ali bitno je da dobije informaciju o ceni i raspoloživosti smeštaja koji ga zanima, ostalo ide u drugi plan.

Pored Google prevodioca, od domaćih sajtova preporučujemo rečnik Krstarice.

Kada angažovati stručnog prevodioca

Ako su vam strani turisti ciljna grupa, i često dobijate upite sa kojima se ne snalazite baš najbolje, razmislite o ideji da angažujete agenciju za prevođenje. Agencije obično nude usluge prevoda za više stranih jezika. Imaju po nekoliko zaposlenih prevodilaca, a kad se ukaže potreba angažuju i honorarne saradnike. Sa agencijom ne morate da brinete da će doći do bilo kakvog nesporazuma između vas i gosta. Garantuju vam prevod bez greške, stručno i kvalitetno. Naravno, njihove usluge koštaju, ali ćete sasvim sigurno dobiti ono što ste platili.

Šta može da bude problem? Firme koje se bave prevođenjem imaju određeno radno vreme, verovatno ne rade vikendima i praznikom, a upiti mogu da stignu u bilo koje dana ili noći. Od brzine vašeg odgovora često može zavisiti da li će se gost iznajmiti vaš apartman, ili će otići kod konkurencije. Ljudi često planiraju putovanja u poslednjem trenutku, i nemaju vremena da čekaju.

Naravno, sve ima svoju cenu, pa tako i prekovremeni rad, rad vikendom, i hitni prevodi. Samo treba da napravite cost/benefit analizu i vidite do koje visine troškova se isplati da idete.

Honorarni prevodioci

Još jedna mogućnost koju imate na raspolaganju je da angažujete honorarne prevodioce. Malo komplikuje stvari ako vam često treba prevod sa nekoliko različitih jezika. Ljudi se uglavnom bave prevodom sa dva, eventualno tri srodna jezika. U tom slučaju morali biste da angažujete nekoliko ljudi za poslove prevođenja. To može da vam oduzme dodatno vreme i zahteva malo veće angažovanje. No, jednom kada uđete u ritam i ostvarite saradnju, jednostavno je tekst poslati mejlom, a uplatu za honorar izvršiti elektronski. Ovakve prevodice potražite u malim oglasima. Ili se prošetajte do Filološkog fakulteta; na oglasnoj tabli ćete sigurno naći kontakte studenata koji bi da zarade džeparac prevođenjem. Čak i ako su na početnim godinama studija, snaći će se sa osnovnim pojmovima oko rezervacije apartmana: broj noćenja, broj osoba koje bi boravile u njemu, datum i vreme dolaska / odlaska. Sa njima sigurno možete da postignete dogovor oko hitnih prevoda, i povoljnu cenu.

Naravno, sve ove varijante možete da kombinujete u zavisnosti od situacije.

• Za kratke i brze odgovore, prevedite upit preko nekog on-line servisa.
• Ako gost zatraži dodatne informacije i objašnjenja, potražite usluge prevodioca.
• Za dugoročne aranžmane nađite varijantu koja vam omogućava da prevod dobijete u što kraćemo roku.

Agencija ili honorarac, to već zavisi od vaše organizacije. Najbitnije je da budete profesionalni i da gost na vreme dobije jasnu i preciznu informaciju. Prvi utisak koji ostavite na njega može da bude i odlučujući.