Šta posetiti u Beogradu - AVALA

Iako je Beograd uglavnom okružen ravnicom, planina Avala je izuzetak. Avala ima nadmorsku visinu od 511 m i udaljena je od centra grada  17 km. Zbog svoje blizine i lepote ova planinja je popularno izletište i odredište za boravak u prirodi i na čistom vazduhu ne samo Beograđana nego i mnogobrojnih turista koji su smešteni u našem glavnom gradu.

Avalski toranj

Avalom dominira TV toranj  koji je visok 205 metara, što je najviša građevina u zemlji. Prethodni toranj koji je porušen 1999. tokom NATO bombardovanja bio je visok195 metara, a novi je ponovo sagrađen i pušten u rad 2010. godine.

Na vrhu tornja nalaze se vidikovac sa koje se može videtiokolina Beograda, 

Istorija i spomenici

Ime Avala potiče od arapske reči „Havala“ što znači Golo Brdo. Po planini je nazvan i mineral avalit koga ima ovde. Smatra se da je još u rimsko doba postojalo vojničko utvrđenje, a postoje i antički ostaci rudnika žive i srebra. U srednjem veku se ovde nalazio grad Žrnov, koji je kontrolisao prilaz Beogradu i čije su ruševine uklonjene 1934.

 

Spomenik Neznanom junaku na Avali

Planina Avala je  mesto velikog istorijskog i kulturnog značaja, na njenim padinama i okolini se nalaze nekoliko istorijskih obeležja:

·  Na vrhu planine godine 1938 podignut je Spomenik Neznanom junaku. To je delo Ivana Meštrovića posvećeno žrtvama iz Prvog svetskog rata

·         Na severoistočnim padinama Avale nalazi se spomenik Vasi Čarapiću, srpskom ustaniku

·         Mitrovićev dom prvi planinarski dom i spomenik kulture u Srbiji je na Avali 

·         Duž puta kojim se dolazi ka Avali nalazi se spomenik posvećen ruskim vojnicima koji su poginuli u avionskoj nesreći 1964. godine

Flora i fauna

Avala je prirodno dobro koje je stavljeno pod zaštitu 1859 godine:

Vrsta zmija i drugih reptila na Avali

„U cilju očuvanja i unapređenja primarnih predeonih vrednosti i pejzažnih obeležja, raznovrsnosti oblika i pojava geonasleđa, bogatstva životinjskog i biljnog sveta i staništa, kvaliteta voda, zemljišta i šuma, negovanja tradicionalnih i istorijskih vrednosti, kao i stvaranja uslova za održivi razvoj rekreativnih i turističkih sadržaja i kontrolisane poljoprivrede, odnosno plansko uređenje i korišćenje prostora“. (Sl.list grada Beograda, br43-2007) 

Na i oko planine se nalaze 8 izvora čiste i pitke planinske vode. Sa jednog izora je svojevremeno korišćena voda za proizvodnju čuvenog Vajfertovog piva.

U livadskim i šumskim zajednicama na Avali živi 597 biljnih vrsta. Vegetaciju čine najvećim delom šume hrastova, (sladun, medunac, manje kitnjaka i lužnjaka) cera a pri vrhu planine srećemo šume bukve. Zastupljene su i crni i beli bor, bagrem, srebrna lipa, crni jasen, brest, grab. Livadska vegetacija uglavnom zauzima južne padine u zoni hrastovih šuma.

Faunu Avale karakterišu vrste tipične za submediteransko-balkanskih lišćarske šume. Registrovano je 67 vrsta ptica, od kojih se 21 vrsta ubrajaju u prirodnu retkost Srbije i 16 vrsta sisara.. Najznačajniji predstavnici su jastreb, kobac, golub dupljaš, kukavica, zlatovrana, ćuk, vuga. Karakteristični sisari za Avalu su divlja svinja, riđa voluharica, jazavac, krtica, puh lešnikar, veverica i lisica.

Relaksacija i izleti

Staze na planini Avala

Pod njenom bujnom vegetacijom nalazi se spas od letnih vrućina i usijanog asfalta, a planina posebno oživi tokom proleća i jeseni kada je "piknikovanje" u senci drveća jedna od omiljenih aktivnosti.

Osim roštiljanja i konzumacije hrane i pića Avala nudi i sadržine za aktivni odmor. Izgrađeni su nekoliko terena za košarku, mali fudbal, rukomet i odbojku, postoje i sedam obeleženih planinskih pešačkih staza, kao i staza za mountain bike i trčanje. Uređeno je i nekoliko parkova za decu s pratećim mobilijarima, a za odrasle drveni stolovi s nadstrešnicama. Sa Avale kao početna tačka se organizuju planinarske ture do Kosmaja ili do drugih destinacija

Skrivene oaze Beograda

Ukoliko volite boravak u prirodi, nekoj lepoj šumi i tražite mesto za izlet, a to mesto za vas podrazumeva blizinu vode, ne morate izabrati tradicionalne lokacije poput Košutnjaka, Ade Ciganlije ili Avale. Na obodima Beograda, a i njemu samom možete pronaći idealna mesta za odmor u letnjem periodu, a i u ostalim godišnjim dobima. 

Nautičko selo ili “Biser na Savi“ se nalazi u Boljevcima, sa kompleksom od 16 kućica na vodi i sa marinom. Idealno je mesto za odmor, rekreaciju i ribolov. 

Zabran se nalazi neposredno uz Obrenovac i jednim svojim delom izlazi na Savu. Očekuje vas piknik prostor, pešačko-biciklistička staza, trim-staza, pejntbol teren, a šuma je idealna i za decu, streličare, šahiste i pecaroše.

Ada Međica je ostrvo smešteno nedaleko od novobeogradskih blokova, ima malu plažu koja se nalazi na kraju ove zelene oaze na vodi, a na svojim obalama sojenice i splavove okružene šumom. Idealno je mesto za sve koji vole prirodu, žele mir, ali i za avanturiste i pustolove, jer pomalo deluje kao džungla.

Duboki potok je jezero u šumi, ispresecano brojnim manjim izvorima i potocima, a nalazi se na oko dva kilometra od centra Barajeva i nije teško do njega doći. Do jezera vas usmeravaju putokazi, a postoji i parking za automobile. Omiljeno je odredište brojnim ljubiteljima prirode, posebno ribolovcima, a uređena je i šljunkovita plaža.

Mala oaza je odmaralište koje se nalazi na obali Dunava, tačnije na trećem kilometru puta od Grocke prema Smederevu, a mesto je idealno za sve koji žele da se odmore ili rekreiraju. Preporuka je da se pored odmora u okolimi obiđite manastir Rajinovac, Rančićevu kuću, otkrijete arheološko nalazište vinčanske kulture, kao i druge lepote Grocke.

Bojčinska šuma se nalazi kod Surčina, atamo čete zateći trim-staza, školu jahanja, „Bojčinsku kolibu“ sa odličnim srpskom specijalitetima i svašta još zanimljivo, a nedaleko odatle se nalaze i salaš Stremen, manastir Fenek i ribnjak Živača.

Lipovačka šuma je biser izletničkog i lovnog turizma, a zapravo je kompleks koji se prostire na 1.200 hektara i pruža izuzetne uslove za odmor i rekreaciju u prirodi. Nalazi se na obodu Beograda, pored magistralnog puta Beograd - Čačak, između opština Čukarica i Barajevo. 

Izletište Trešnja predstavlja izletište sa podavalskim jezerom i istoimenom šumom, a nalazi se na oko 30 km od centra Beograda ili 15 km od Sopota. Na obali jezera i okolnim proplancima postoje površine gde izletnici mogu da provedu prijatno vreme uz roštiljanje, druženje i sportske aktvnosti.

Bela stena se nalazi na desetak kilometara od centra Beograd, na dunavskom ostrvo Šveb. Priroda je gotovo netaknuta, a naseljen je samo tzv. Špic, dok je veći deo pod šumom. Zanimljivo je da ostvro ima peščanu plažu i dobru ponudu hrane i mesta za odmor.

Markovačko jezero  se nalazi južno od Mladenovca, 60 kilometara od centra Beograda, u podnožju planine Kosmaj i Važi za jedno od retkih beogradskih jezera koje je opremljeno dobrom pratećom infrastrukturom, dozvoljeno je postavljanje šatora, raj je za sportske ribolovce i izletnike.

Za pustolove koji vole da se sklone od gužve, prevelikog saobraćaja i da se opuste u gotovo netaktutoj prirodi, mogu svoje slobodno vreme u poseti Beogradu pored obilazaka znamenitosti da iskoriste i na ovim prirodnim oazama koje Beograd čuva.

Piknik na izletištima Beograda

Ako u Srpsku prestonicu dolazite sa beogradskog aerodroma ili pristižete na autobusku ili železnicku stanicu u centar grada, možda vam se u prvom trenutku neće učiniti da je mesto koje ima dovoljno zelenila i „prirodnih oaza“ gde se može provesti lepo vreme i maksimalno uživati u čarima prirode. Zapravo, to nije sasvim tačno. Beograd i okolina Beograda su puni prelepih parkova i izletišta u kojima ljubitelji prirode mogu uživati i provoditi kvalitetno vreme daleko od gratske vreve i buke.

Najpoznatija izletišta Beograda

Avala

Jedno od najpoznatijih beogradskih izletišta je Avala koja je, naročito vikendima i praznicima kada je lepo vreme uvek puna. Na Avali se može šetati, baviti se sportom, roštiljati, voziti bicikla, ali i popeti na Avalski toranj sa kojeg „puca pogled“ na grad. Kod restorana Čarapićev brest obezbeđen je poseban prostor za roštiljanje, pa je dovoljno da, pored dobre volje i mesa, ponesete samo set za roštiljanje. 

Spomenik Neznanom junaku na Avali je takođe mesto koje ne treba preskočiti kada ste već u prilici da posetite ovako lepo mesto na koje su beograđani izuzetno ponosni.

Ada Ciganlija

Pored Savskog jezera koje je odlično mesto za kupanje i sunčanje u letnjem periodu, između igrališta za košarku i tenis, posebno je ograđen prostor namenjen paljenju vatre za roštilj i idealno mesto za ljubitelje piknika, pa se tu bezbedno mogu pripremati specijaliteti sa roštilja. Osim plivanja u jezeru, tu su i tereni za razne sportove i staze za bicikliste i vozače rolera, Avantura park, razna vežbališta, sklijanje na vodi i druge stvari za razonodu i dobar provod pod otvorenim nebom.

Košutnjak

Košutnjak je prava zelena oaza Beograda koja je vrlo blizu samom centru grada. Nalazi se na površini od 330 hektara i na nadmorskoj visini od 250 m. Poznata je po mnogo čemu, a jedna od znamenitosti je Hajdučka česma, jednog od retkih javnih izvora u gradu s kojeg može da se pije voda, a ima i dovoljno stolova i klupa, odličnih za ručak u prirodi. Ukoliko želite da spremate roštilj, moraćete da ponesete ceo set sa sobom, jer to u ovom parku nije obezbeđeno. Ono što zasigurno imate je boravak u prelepoj prirodi, vazdušnu banju u svakom smislu, terene za košarku, fudbal i rukomet, ali i trim-stazu i teretana na otvorenom.

Zvezdarska šuma

Zvezdarska šuma se nalazi na desnoj strani reke Dunav, na 254 m n.v. i odličan je izbor za vikend-roštiljanje i boravak u prirodi. Posebno je zanimljiva za decu koja mogu da se zabave na igralištima s ljuljaškama i klackalicama. U centralnom delu parka se može pripremati hrana. U parku Zvezdarske šume su uređeni i trim-staze i tereni za boćanje, fudbal i košarku.

Titov gaj

Titov gaj je park koji se većim delom prostire u Velikom Mokrom Lugu. Memorijalni je kompleks sastavljen iz tri dela: Stepin lug, Titov gaj i Lipovica. Ova šuma pravi je skriveni raj, jer nije popularna kao ostala izletišta u Beogradu, a savršena je za miran odmor i roštiljanje. U parku na oko 11 hektara moguće je organizovati razne sportske i rekreativne aktivnosti, druženje sa prijateljima i dobar provod za sve generacije.

Zaključak:

Pored lepog centra grada, dobrog noćnog provoda, arhitekture koja je tipočna za jedan jugoistočni evropski grad, Beograd nudi i mnoštvo drugih stvari koji su često nepoznati turistima, a koji ih mogu vrlo prijatno iznenaditi kada na dan, dva ili duže rezervišu smeštaj u Beogradu i potraže dobra mesta za razonodu i piknik.