Poslovanje hotela i velikih hotelski lanaca
Pre nekoliko godina svi
su predviđali pad hotelske industrije u svetu. Velika svetska ekonomska kriza je prvo udarila na turističku
industriji i ostavila hotelske sobe širom sveta prazne. Punici su ostaljai bez
posla i bez finansijskih sredstava, pa su aranžmani bili masovno otkazivani, a
gubici hotela su se samo povećavali. Smatralo se da će manji hoteli, hosteli i privatni apartmani udruženi sa
internetskim sajtovima za posredovanje pri rezervacijama, poput Airbnb, Expedia, TripAdvisora,
Booking.com-a i drugih, preuzeti njihovu ulogu i tržište.
Ali veliki hoteli su
ipak opstali i ne samo to, nego su postali još uspešniji. Taj se uspeh se
najbolje može izmeriti preko tz. dobiti
po sobi (engl. RevPAR) - suma koja se dobija kada se profit podeli sa brojem
soba. Ova dobit se poslednjih pet godina stalno povećava i došla je do vrednosti
koja je imala pre velike finansijske krize.
Kako je do ovog uspeha došlo?
Hoteli i hotelski lanci
su ovaj uspeh postigli menjanjem svog poslovnog
modela i preuzimanja nekoliko mera:
- Prva mera je ta da su oni kreirali različite ponude za različite vrste posetioca i putnika (Diverzifikacija poslovanja). Jedna kompanija sada poseduje više brendova (više od
50) koji su namenjene za razne kategorije, imaju više ponuda po različitim
cenama: za familije, za poslovne putnike, za mlade „backpakere“ koji posećuju više destinacija, za bogatije ili
siromašnije kategorije, za putnike koji su zainteresovani za kulturni,
sportski ili zdravstveni turizam i sl. Osim toga ovo im daje veliku
fleksibilnost u kreiranju različitih paketa ponuda (na primer poseta
nekoliko zemalja i gradova, ili paketi more-jezero-planina)
- Druga mera je da su preko agresivnog marketinga i
reklamiranja uspeli da dobiju više putnika globalno. Otrkivene su kako
nove destinacije tako i nove zemlje iz koje dolaze turisti kao što su
Kina, Indija, arapski svet.
- Treća mera koji su sporoveli je akvizicija novih
smeštajnih kapaciteta. Veliki lance koristeći svoju finasijsku moć krenuli
su u kupovinu ili iznajmljivanje (renting)
kapaciteta manjih hotela ili individualnih
vlasnika. Ovaj model je pokazao velike rezultate. Lokalnim partnerima
je ostao rizik smanjivanja vrednosti njihovih nekretnina i plaćanje
fiksnih, dok su veliki igrači oslobođeni ovih troškova samo povećali svoje
profite. Ali mali hoteli su bili primorani na ovaj potez da ih veliki
lanci ne bi potpuno istisnuli sa tržišta. Da ovaj profit bude još veći je uticala i raznovrsnija ponuda
smeštajnih kapaciteta na više različitih lokacija po svetu i veliki
dijapazon ponuđenih cena.
Opasnosti za hotelsku industriju
Za hotele i hotelske
lance još ne mogu da se opuste i vrate u ranija vremena pošto im prete još
nekoliko opasnosti.
Prva opasnost je cikličnog
karaktera. Momentalno na tržištu je manjak smeštajnih kapaciteta a istovremeno
višak potražnje. Ovaj bum potražnje i istovremeneni manjak soba možeda povuče
građenje i investiranje u nove kapacitete, što bi vodilo do pumpanju balona nekretnina i do velikih gubitaka.
Druga opasnost je internet
tehnologija. Za sada se veliki hoteli odupiru internet servisima koji nude on line rezervacije i koji naplaćuju
proviziju daleko manju od 20% koliko traže hotelijeri. Ali deo kolača se topi i prelazi na ove
sajtove koji su u naletu (poznati internet sajt TripAdvisor je počeo sa klasičnim reklamiranjem na TV i drugim
klasičnim medijima). Drugi primer je Airbnb,
servis koji posreduje između gostiju i vlasnika koji izdaju svoj sopstveni
stan, on radi sa oko 1,5 miliona izdavaća, a cene su daleko manje od hotelskih koji
ne mogu da konkuriraju. Uteha za njih je to što ove i slične servise koriste
vrlo mali broj poslovnih turista, koji su njihovi glavni klijenti.
Stalna adaptacija i preživljavanje
Naravno, veliki hoteli
su se ponovo adaptirali, tako što su kreirali svoje sopstvene on line servise,
i pored svojih kapaciteta uključili su i druge manje i nezavisne stanoizdavače
i hotele. Neki su kupili već etablirane
i uspešne interent sajtove ili stupili u partnerske odnose sa njima.
Preživlljavanje hotela i
hotelskih lanaca je olakšano time što oni prodaju fizički proizvod koji ima
svoju lokaciju. Kao što je rekao jedan direktor velikog lanca: „Hotelska soba
je jedna od stvari koju ne možeš da spakuješ i isporučiš u kutiji“.